Нови број „Српског Сиона“

 

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, уредништво часописа Српски Сион прве странице новог броја посвећује новоизабраном предстојатељу наше помесне Цркве, Његовој Светости Патријарху српском g. Порфирију.

После специјалног додатка доносимо текстове на тему броја Хришћанин пред тајном смрти. Овде се могу пронаћи промишљања о догађају човековог упокојења, обичајима који прате тај догађај, учење Цркве о вечном животу, као и о поштовању упокојених, о бризи и труду да не падну у заборав.

У следећем броју: О српским новомученицима и светитељима

Халабука која се не тако давно подигла око премијере српског филма „Дара из Јасеновца“, убедљив је пример и доказ да они који нас наговарају да се „окренемо будућности“, уједно имају на уму да здушно треба да одустанемо од прошлости, тачније од историјских чињеница, које недвосмислено говоре о ужасним страдањима Срба – због вере Православне. Истовремено, нас те жртве обавезују да их, у најмању руку, никада не заборавимо. Наше сећање представља истински дуг према њима, али и трајну, континуирану опомену свим генерацијама. У широкој историјској перспективи нашег народа, жртве наших новомученика представљају језгро из којег се са сваком новом генерацијом обнавља српска хришћанска култура, која се темељи на непоколебљивој – крвљу обојеној – вери у живот вечни кроз Христа Бога. Црква је вечито загледана у будућност. Међутим, оријентација Цркве ка будућности никада није била одустајање од прошлости, напротив. Тамо где нису обједињени прошлост, садашњост и будућност, око онога што је вечно и непролазно, онда такав живот неће имати правог смисла. Зато наш поглед у будуће ствари најпре мора бити осветљен зеницом наше историје – Видовданом, најсветлијим и најсветијим знамењем нашег историјског и православног хришћанског трајања. Затим, наш поглед неизоставно мора имати у фокусу плејаду новомученика српских, све до наших дана. Несумњиво постоји много светитеља и новомученика без насликаних икона и написаних тропара, тј. оних којима се не зна за гроб, мошти, па чак ни за име. Стога је на Светом архијерејском сабору 1961. године установљен празник Новомученика српских од времена Косовског боја па све до данашњих дана пострадалих. То су сви они, Богу знани јунаци, који су радије жртвовали свој живот, жртвовали овоземаљско пролазно царство, не да би га просто изгубили, него да би кроз то жртвоприношење себе самих на христолики начин задобили вечно Божије Царство. Управо ће ти новомученици српски, знани и незнани, бити тема нашег следећег, видовданског броја. Жеља нам је да се, барем у покушају, издигнемо изнад трагедије опште културолошке аљкавости и неписмености, која је у нашем друштву постала мода, а понајвише се огледа у тенденцији да се веома често заборављају дела наших славних предака. Све читаоце позивамо да постану сарадници, тако што ће својим текстом дати допринос овој значајној теми. Рок за достављање текстова је 15. мај 2021. године.

Извор: Инфо-служба СПЦ