17.04.2021.

Архимандрит Јован


Протојереј Владан Симић,

из збирке песама Питам се, Беседа, Нови Сад 2020.


Родни Лелић је прославио

Онај што мирно у кивоту спава

Што је тамо и цркву саградио

Да има где да почине му глава.


А дечак што уз њега провео је дане

И ког је упутио на своје стазе правац

Црноризац поста од младости ране

Да пример нам даје овај свети Старац.


Жичке лавре послушник и дечански сабрат

Овчарских клисура смирени житељ

У подвигу је прошао и ужаса рат

У Призрену са ђацима створио обитељ.


Цео живот подарио светињи и чудима,

Монашком завету и молитви Богу

Сваког са осмехом и љубављу прима

Метохију и Косово прош’о босих ногу.


Претрпео батинање неверних Бугара

И остао предан своме послушању

Прохујалих времена врата нам отвара

Неуморно пише и ноћу и дању.


Арнаути кад цркве у пламен огња дадоше

И народ с огњишта растераше мачем

Рањене руке тад му задрхташе

Па завапи Богу молитвом и плачем.


Искреном душом и радосним очима

Крепки Старац Истину животом сведочи

И дуг враћа оном што у Лелићу почива

И недуге нађе молитвом лечи.


Мира духу своме у старости нађе

Под окриљем јуначке планине Јелице;

Тишина Јежевице скри га од буке и свађе

И лукавог што баца отровне стрелице.


Крстоносни пут води га до Дрине

Да испише сећања последњу страницу

И у Рачи старој о своме роду брине

Па хита у Лелић, на последњу станицу.


И радује се свети владика Николај

Јер молитва изроди оца Јована

што Јеванђељу учи грешни род овај

Док у Лелић хрли са свих српских страна.


Сада Лелић село има два јунака:

Једног у календар што уписа Бог,

Другога познаје српска душа свака

И љуби га ко духовног родитеља свог.


Протојереј Владан Симић,

из збирке песама Питам се, Беседа, Нови Сад 2020.


Извор: Инфо-служба СПЦ