Питање духовнику:
Поштовани, због великог страха који сам осјећала од готово сваке ситуације у којој бих се нашла, одлучила сам потражити стручну помоћ и обратила се психологу. Међутим оно што психолог примјењује а и многи људи у мом окружењу је НЛП техника (Неуро лингвистичко програмирање, помоћу којег се постиже да управљамо својим емоцијама и да имамо контролу над ситуацијама). Поред тога сам добила савјет да редовно медитирам и радим визуализације којих има пуно на јутјубу. Занима ме Ваше мишљење о свему томе, да ли је то лоше ( иако помаже) и да ли удаљава од Бога?
Одговор духовника:
Драга сестро, ако потражиш на википедији о неуро-лингвистичком програмирању, видећеш да је та техника након што је постала популарна, била научно испитана и као резултат тих научних испитивања, закључено је да се ту не ради о науци, него о псеудонауци. Сама реч псеудо наука значи лажна наука. Бројна истраживања наводе да се НЛП заснива на застарелим схватањима о томе како функционише мозак, односно да није у складу са тренутном неуролошком теоријом и садржи бројне чињеничне грешке. Дакле у време када су аутори ове технике, објавили своју прву књигу на ту тему, могла се сматрати за научни рад. Међутим, накнадна научна испитивања су доказала да је та њихова хипотеза нетачна. Стога озбиљни научници, психолози, који прате савремена научна достигнућа, неће ову технику сматрати за нешто вредно рада.
Међутим, психолози који не прате савремена научна достигнућа, и који су може бити учили школу у време док та техника није била научно оспорена, су вероватно у школи чули да је то научна метода. Ако су још платили и неки новац да мимо својих званичних студија, заврше одређене курсеве засноване на тој техници и ако су тиме стекли неки статус, они неће бити баш ради да се тако лако одрекну те технике и да признају да су инвестирали у погрешну технику. Такви ће вероватно жестоко бранити ову технику и називаће све оне научнике који је оспоравају, рђавим људима и покушаће да оспоравају њихову научност.
Ако се неко позива на науку да би тиме дао значај овој техници, онда такав треба да буде доследан у позивању на науку и прихвати научне радове оних који су доказали да је та техника заснована на неистинитим претпоставкама те да самим тим не може бити исправна. Ако одбацују те научне радове, сматрајући их за ненаучне, онда би морали да то поткрепе научним доказима, да укажу на мањкавост тих радова, на њихов погрешан метод или да оспоре начин на који су они тумачили резултате својих експеримената. Како се нико није нашао да оспори те научне радове, онда би било сасвим умесно предпоставити да су ти радови валидни, те да су и њихови закључци валидни. Они који и даље верују у ову технику, у том случају треба да буду поштени и да кажу: “ова техника се не заснива на науци, али је ми ипак препоручујемо из тих и тих разлога и то је наш лични став”. Па ко жели, може се онда ослонити на ову њихову препоруку и испробати ту технику. Ако пак они и даље инсистирају да је та техника заснована на науци, онда или су глупи па не схватају значај научних радова који оспоравају ту технику и у том случају они причају нешто у шта се не разумеју, или ако заиста разумеју значај ових научних радова, онда су неискрени јер знајући да је та техника лажна, ипак говоре да није.
У сваком случају, таквим психолозима не треба указивати пуно поверења. Наравно, онај који је завршио психологију, учио је у школи и много тога другог што јесте научно и што јесте исправно. Стога не треба одбацивати сваку њихову реч и савет. Само је боље додантно потражити савет и других психолога.
Ако добро разумем, из твог писма, излази да ти је та техника помогла. И то је могуће да се догоди на више начина. Пре свега ако имаш неки проблем, и ништа не предузимаш да га се ослободиш, онда можда помогне и нешто што није баш сасвим исправно али је ипак неки начин борбе са проблемом. У том случају не треба да се зауставиш на тој ненаучној техници него, заблагодари Богу ако ти је сад боље него пре, и потражи неки још исправнији метод, како би се у потпуности ослободила тих проблема.
Кад је реч о борби са страховима, о томе сам већ писао. Потражи претходне одговоре на ту тему. Укратко, страх се увек заснива на нечему што ти је непознато. Тамо где нема непознатог, нема ни страха. Стога је једна од метода борбе са страхом настојање да се то што је непознато некако уоквири у нешто што ти је познато. На пример, страх те да ћеш се заразити вирусом короне. Страх те је јер не знаш да ли ће се то догодити или не. Ту је непознато. Страх те је и што не знаш како би твоје тело реаговало на тај вирус; да ли би имала тешке последице или би прошла као са неким обичним грипом. Пошто не знаш шта ће се догодити, твоја машта може да замишља безброј различитих сценарија и то је управо оно на чему се заснива осећање страха. Стога ти препоручујем да размишљаш овако. Изабери најгори могући сценарио који можеш да замислиш. На пример, да ћеш се заразити вирусом и да ћеш од тога умрети. Затим настој да у себи пронађеш храбрости да се суочиш и са тим најстрашнијим сценаријом. Кажи себи: “умрећу свакако, пре или касније, на овај или онај начин”. Кад тако помислиш, онда ти смрт већ неће изгледати тако страшна. Онда помисли, шта ако ми је данас последњи дан живота. Како бих желела да тај дан проведем? Ако га проведем дрхтећи сама у неком кутку, да ли је то заиста најбољи могући начин да проведем свој последњи дан? Сигуран сам да можеш замислити и бољи начин да га проведеш. Тако ћеш свој ум упослити да смишља нешто лепо и добро, уместо да се оптерећујеш мислима шта све може рђаво да ти се догоди. Осмисли дакле неки бољи начин да проведеш свој последњи дан живота, и настој да тако проведеш данашњи дан. Ако се ипак испостави да то није био твој последњи дан, и да си дочекала сутра, онда опет чини исто и тако и са сутрашњим даном. И тако из дана у дан. Труди се да живиш тако као да ти је сваки дан последњи. Потруди се да ти ни један дан не прође узалуд и проживећеш један испуњен и квалитетан живот.
Такође ваља да знаш и да сваки пут кад под дејством страха устукнеш и не урадиш нешто што си намеравала, твој страх расте, а простор твоје слободе се смањује. И обрнуто, сваки пут кад се страх у теби противи некој твојој намери и ти савладаш тај страх и ипак учиниш оно што си намеравала, отећеш део простора од твог страха. Страх ће постати за нијансу мањи, а простор твоје слободе за нијансу већи. Ако то поновиш много пута, мало по мало, сасвим ћеш се ослободити страха и живећеш у потпуној слободи.
На крају да додам и ово. Основно правило опрезности у духовној борби је да се не замишљају никакве слике у глави током молитве или медитације. Они који медитирајући или молећи се у себи замишљају разне слике, ризикују да им се демон јави у виду неке лепе и привлачне слике и да их превари. Демон се може јавити људима у облику неког светитеља, или чак и самог Христа. Самом Исусу се јавио сатана и показујући му сва царства овога света и славу њихову, кушао га је говорећи: “Све ово даћу теби, ако паднеш и поклониш ми се”. Дакле, ако ти се укаже нешто надприродно, ма како да ти се чини да је светло и добро и исправно, основно правило духовне опрезности је да то одбациш од себе и да не верујеш. Ако би то виђење било заиста од Бога, онда ваља да кажеш себи: “нисам достојна да се то мени покаже”, а ако није од Бога него од демона, онда тек не треба да га прихватиш. Тако и у једном и у другом случају, резултат је исти: не прихватај никакво виђење.
Дешавало се на пример да се некоме јави привиђење у облику самог Спаситеља или каквог анђела или неког од светих, и да му каже хајде пођи за мном и онај само што није пошао, кад угледа да се налази на некој литици, и да је под њим провалија и да направи само још један корак стрмоглавио би се у ту провалију. Дакле, основно правило опрезности је не веруј никаквим сликама ни привиђењима, чак ни кад су у облику анђела или светитеља. У складу са тим је и правило да се приликом молитве, никако не замишљају у себи никакве слике. Тако да ако ти НЛП или нека друга психолошка техника, препоручују да у себи замишљаш неке слике, онда је боље да се таквих техника клониш. Боље се у том случају за свој проблем обрати у молитви Богу, покушај да нађеш одговор у Светом Писму или се посаветуј са својим свештеником.
Нисам против науке. Наука је дата од Бога људима и скоро сви велики научници су били побожни. Но, ако се ослањаш на науку да ти помогне у решавању каквог проблема, онда се постарај да то буде права наука, а не нека лажна псеудо-наука. На жалост такве, псеудо науке је у наше време много. На пример, доста се често чује да неки лекар тамо, има неки уређај, помоћу кога може да ти дијагностикује све болести или помоћу кога може да излечи сваку болест. Често ће такав уређај на себи носити неко звучно име као на пример: Квантни, или био-енергетски или екстра сенсни, радио, електромагнетни, атомски, молекуларни, субатомски и сл. Многи наивни, ће чувши неку такву реч, од прве поверовати да се ту ради о некој врхунској науци, док је по серди нешто сасвим супротно. У тим ситуацијама добро је да потражиш у речнику тачно значење сваке од тих звучних речи. Често ће то бити довољно да се увериш да је цео назив апсолутно бесмислен и да нема никакве везе са озбиљном науком. Друго, постави себи питање, да ли је логично и вероватно да негде нека фабрика производи такве уређаје који дијагностикују сваку болест или још боље који могу да излече сваку болест, а да та фабрика није постала стандард у медицини? Зар би болнице и даље набављале гомилу неких других скупоцених апарата за дијагностиковање и лечење болесника, ако би постојала могућност да негде купе такав један апарат? Зар би лекари учили толико много и пролазили кроз толике специјализације, кад би један такав апарат могао да реши све проблеме болесника? Ако би смо пошли од претпоставке да је тако нешто могуће, онда би то значило да постоји неки тајни договор, нека завера у којој учествује огроман број лекара и научника широм света. У пракси пак можемо видети да је јако тешко да нешто остане заувек тајна и да се неки савез одржи чак и када се ради о сасвим малом броју људи, на пример унутар једне породице. Како је онда могуће да се таква нека тајна завера одржава од стране тако великог броја људи и то раустих по свим континентима, међусобно веома различитих и разноликих? Не, много је вероватније да је то само неки трик, нека обмана. Или су тог лекара преварили и продали му ту чудесну направу, и у том случају је његово познавање медицинске науке дискутабилно, или пак он сам зна да се ради о превари, али то намерно скрива од својих пацијената у ком случају је његова лекарска етика дискутабилна. Било једно, било друго, боље се клонити таквог лекара и за помоћ се обратити неким мало обичнијим лекарима који се ипак држе стандардне медицинске науке. За све оно што није засновано на науци, најбоље се обрати директно својој Цркви и Богу.
Нека ти Господ помогне да се ослободиш својих страхова и да живиш пуним и квалитетним животом.
Извор: Телевизија Храм
