Администратор Митрополије црногорско-приморске Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је данас са свештенством Свету литургију пређеосвећених дарова у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици којом је почело редовно годишње сабрање свештенства архијерејских намјесништава: цетињског, подгоричко-даниловградског и подгоричко-колашинског.
У литургијској бесједи Владика је рекао да се кроз примање Светих тајни, хранећи се небеским хљебом, освећују и душа и тијело.
“Овај Часни пост, који постимо прије Васкрсења Христовога, јесте образац сваког другог поста. Постимо га уочи највећег празника и припремамо се за свијетло и преславно Васкрсење Христово да постанемо учесници, Божјом љубављу и милошћу, Христове пшобједе над смрћу и Христове вјечне славе”, рекао је Владика будимљанско-никшићки.
Додао је да је Христов долазак у овај свијет, и Његова дјела – жртва, смрт и Васкрсење, било ново стварање и пресаздавање и човјека и овога свијета и људске заједнице.
“Наша хришћанска заједница у Цркви је заједница Светога Духа, јер нас исти Дух Божији обједињује – нас који смо различити као личности, по годинама… Неко је мушко, неко женско и то су видљиве разлике.Неко је стар, неко млад, неко дијете, неко средњих година, неко образован, неко необразован… Сваки је човјек непоновљив, јединствен. Али смо опет сви једно зато што нас исти Божји Дух, иста Божја истина и љубав прожима и сједињује у једну заједницу, заједницу Тијела Христовога, Цркве Божје, јер смо кроз крштење, кроз свете тајне, посебно кроз Свето причешће сви један организам, Тијело Христово, сједињени са Христом”, објаснио је Владика Јоаникије.
Нагласио је да због тога треба да обратимо пажњу на наша срца.
“Јер, лако бисмо ми исправљали друге и ближње поред себе, јер лако примјећујемо мане других. Али, тешко примјећујемо своје мане и тешко исправљамо сами себе. А то је много претежније”, казао је он.
Владика Јоаникије је рекао да смо призвани на борбу са собом и да без те борбе не можемо напредовати духовно.
“Не можемо напредовати духовно, ако своје срце не очистимо, ако своје мисли не поправимо, ако се, једном ријечју не покајемо. А најопасније је за хришћанина када постигне нешто мало врлина, када се научи да пости и да се Богу моли, да се уздржава од гријеха када помисли да је с тиме све завршио. Није завршио, тек је почео. Јер, када човјек погледа у своју душу и у своје срце, наћи ће тамо још много тога што треба да се поправи, преуреди, прочисти”, упозорио је Владика.
Владика је казао да свештеници који исповиједају хришћане, своје ближње, треба прво они да се исповиједају, да знају вриједност покајања.
“Зато Црква налаже да у току године буде једна заједничка исповијест, а сваки свештеник треба да се исповиједа и ван те исповијести да би се и он прво очистзио и ослободио, па да онда и своју паству, своју духовну дјецу ослобађа од гријеха. Заправо, Господ је тај који свештеничком моилитвом разрешава вјерне од свакога гријеха. Толика је моћ покајања и толико Господ снисходи свакоме хришћанину који се каје. Само је важно, ма какав гријех чинио, да се за њега искрено покаје и да са тугом и сузама осуди себе. Само то је довољно да човјек буде ослобођен и очишћен”, казао је Епископ Јоаникије.
Казао је да у Црној Гори имамо добро свештенство којим се Црква може поносити.
“Само да их Бог укријепи да буду још бољи, јер човјек увијек може бити и бољи”, закључио је Владика Јоаникије.
