20.05.2021.

Ја љубим оне који мене љубе и прославићу оне који мене прослављају (Пр.8,17)

У среду 19. маја 2021. године, а у недељу Мироносица, када наша Црква прославља Праведног Јова и Пренос моштију Светога Саве Првог архиепископа Српског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог Јоаникија Девичког у Крагујевцу.


Звучни запис беседе


Епископу су саслуживали јереј Милош Ђурић и ђакон Немања Стојковић, чтецирали су вероучитељ Стефан Радисављевић и студент на Богословском факултету Александар Цалић, док је за певницом појао протојереј Драгослав Милован.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован обратио се верном народу богонадахнутом беседом у којој је рекао да читава људска природа је пала када је Адам престао да слуша Бога, па је слушао оног другог када се погордио другим речима, када је мислио да он може бити раван Богу и не само раван, него и виши од Бога. За нас када о томе размишљамо свако од нас би рекао не дај Боже да ја мислим да могу бити раван Богу или већи од Бога, међутим ту се страшно заваравамо, кад год немамо смирења и када не слушамо Цркву ми се правимо већим од Бога. Када не слушам то значи да ја нисам потчињен никоме, но Бог нас не потчињава као робове, него Он нас само призива том својом љубављу да би осетили ту љубав и да би на Божију љубав ми одговорили својом љубављу, али кроз смирење. Христос је васкрсао браћо и сестре да би нам показао да је то наш пут, а то је показао тиме да су и тело и душа за Бога, дакле да ће и тело наше васкрснути. То морамо имати на уму као што каже апостол Павле “Тело је рам душе”, у какав рам ми стављамо душу своју, да ли је то рам Христове науке, да ли је то рам иконе Христове или је стављамо у свој рам. Да ли се обликујемо по лику Божјем или се обликујемо по неким својим нахођењима, дакле тело је рам душе и како ми чувамо душу у том раму, тако ћемо се и спасити. Ако душу своју зазидамо својим гордостима, страстима, гресима и самољубљем онда ће она само да чами, а душа је заиста боголика и богочежњива, она тражи отвор да оствари везу са Богом.

Преосвећени владика је истакао да се наш живот на земљи састоји од оног краја Символа вере који читамо на Литургији који гласи “Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века”, е то је наш живот. Но не можемо ми да пренебрегнемо и овај живот, овај свет у којем јесмо, јер нам је и овај живот и овај свет и ова земља дата да још овде и сада започнемо тај вечни живот са сталном вером да једног дана морамо поћи одавде, да морамо променити овај свет, а да није Христос васкрсао и показао нам да постоји живот вечни, иначе што би се човек мучио у овом свету, јер овај свет је кратак? А ми као хришћани живимо за онај вечни и непролазни свет. Дакле, Христово васкрсење осмишљава наш живот и зато је Христово васкрсење темељ наше вере, а вером усељавамо Бога у себе. Сведоци васкрсења браћо и сестре су апостоли, светитељи Божји, сведоци васкрсења су и жене мироносице чију недељу смо прославили и још увек богослужбено прослављамо све су то сведоци, тако и ми када се сабирамо на света богослужења посебно на Литургији, ми постајемо сведоци васкрсења Христовог. Литургија нам то тако језгровито показује шта представља васкрсење Христово, дакле ту веру у васкрсење Христово утврдили су нас и наши свети преци, јер су и они живели за живот вечни, они су живели и сведочили својим животом васкрсење Христово кроз веру.

Данас наша помесна Црква прославља дан преноса моштију Светога Саве из Бугарске у Србију, жељно је тај народ ишчекивао да се поклони и затражи од светитеља и његових моштију помоћ. Захваљујући Светом Сави ми јесмо ово што јесмо тј. православни хришћани, што верујемо у Бога, дакле он нас је привео Богу. Он нас је оправославио како каже Свети владика Николај, он нас је увео у веру и да није било њега ко зна да ли би српски народ опстао и постојао. А када већ имамо таквог светитеља, кад већ имамо таквог посредника између нас и Бога онда треба да будемо радосни, али треба и да применимо живот Светога Саве на наш живот, а он је презрео све и круну и власт и почаст и постао смирени монах. Он је изабрао смирење, јер је знао да кроз смирење долази до вере и да кроз веру долази до смирења. У Светом Писму се каже за светитеље Божије “Ја љубим оне који мене љубе и прославићу оне који мене прослављају”, што значи да ће Господ прославити на небу оне који прослављају Њега на земљи. Њих Бог прославља и показује на разне начине, а тога смо и ми сами сведоци да Бог њима на разне начине даје благодат да чудотворе, да исцељују зато се ми и клањамо и молимо се светим моштима да нам помогну да се сачувамо и очувамо у вери у Бога, дакле Бог се слави у светитељима, а светитељи су прослављени Богом. Неко ће рећи ја нисам светитељ, ниси али си позван да постанеш светитељ, дато ти је све дат ти је Господ, дата ти је вера, дата ти је Црква и све је то Свети Сава као и други светитељи употребио на своје спасење. Слава коју Бог даје светитељима је велика она траје и не исчезава, а има много људи у историји који су велики по положајима и звањима, али нису прослављени Богом нису прослављени, јер они нису прославили Бога, зато се њих и не сећамо или их се сећамо само кроз историјске догађаје. Ми када прослављамо светитеље ми не прослављамо само датум када се он слави, него га ми прослављамо молитвама својим молећи га да он молитвама својим помогне нама да прославимо Бога. Када би људи могли видети својим очима светитеља какав јесте, они би попадали на земљу од побожности, толика је разлика између светог и простог човека. Све ово нам говори да светитељи не добијају светлост од себе и свог труда, него од Господа распетог и васкрслог. Не треба да се чудимо томе, јер Господ је толико заволео човека да је из те љубави себе дао за човека, дакле човек је окренуо леђа Богу, а Бог пошао за њим и то може само Божанска љубав. Та љубав Божја није као човекова, ми ћемо да се наљутимо на другога не само ако нам учини зло, него и ако нам укаже на недостатке, а Бог није окренуо леђа човеку, јер Бог жели да се сви људи спасу и дођу до познања истине. Бог даје изобиље благодати Духа Божјег човеку како би се ми спасили и тако ми и можемо постати као Бог, али не по природи него по благодати. Не може човек сам себе очистити без благодати Божје и благодати Духа Светог.

На крају беседе Преосвећени владика је рекао да смо ми близу или далеко од светитеља Божјих онолико колико прилазимо њима. Светитељи у Царству Божијем живе у радости гледајући лице Божије, а то им је омогућено јер су Духом Светим просвећени и освећени овде на земљи. Они живе и у Цркви у Светим Тајнама кроз Духа Светога, тако и ми живимо у Цркви кроз Свете Тајне и кроз Светога Духа, на тај начин Духом Светим светитељи којима се молимо виде и наш живот, виде наша дела, знају они и наше слабости и слушају наше ватрене молитве, а молитва је ватрена онолико колико је вера у нама ватрена. Зато да се замолимо Богу и нашем просветитељу Светом Сави чији празник данас славимо да нас спасу и очувају.


Извор: Епархија шумадијска