У четврту недељу по Празнику над празницима Црква се богослужбено сећа једног од Христових знамења, исцељења раслабљеног човека у бањи Витезди.
У еванђелској перикопи четврте недеље по Пасхи, казује се о раслабљеном човеку који је 38 година боловао од своје тешке болести. У Светом граду Јерусалиму код такозваних овчијих врата постојала је бања Витезда у коју је Ангел Господњи једном у години силазио и узбуркавао воду, и први болесник који би након тог усталасавања воде сишао, бивао би исцељен.
Раслабљени човек на себи је осетио греховни егоизам људи, јер вапије Христу: Господе немам човека! Ако мало дубље проникнемо у тајну и срж ове еванђелске перикопе, можемо закључити да за овог човека није најболнија његова болест са којом се бори, најболније за њега је самоћа и остављеност од људи. Ово указује да је пакао за свакога човека и да је највећи бол за свакога човека управо остављеност од ближњих. У исцељењу раслабљеног човека огледа се и слика живота оних који истински верују у Васкрсење и живе васкрсењем, на шта нас подсећа и друга стихира на Господи возвах ове недеље: „Господ хотећи васкрснути и пале људе, као човек обилазио је на земљи исцељујући болести свихˮ. Господ исцељује раслабљеног не на неку силу, већ дубоко поштујући његову Богом даровану слободну вољу, због тога му и упућује питање: Хоћеш ли здрав да будеш? Ово јесте плод сусрета и сарадње између божанске силе, са једне стране, и човекове вере и жеље за оздрављењем, са друге стране.
Крај овчије бање лежаше немоћан човек, и видевши те Господе вапијаше: Господе, човека немам да ме спусти када се узбурка вода, а док ја дођем други сиђе у води и прими исцељење, док ја у немоћи лежим. И тада умилостививши се Спаситељ му се обрати: Тебе ради постао сам човек; Тебе ради обукао сам тело; и рече: узми одар свој и ходи! Ти коме је све могуће, Ти кога све слуша, Ти коме се све покорава Свети, све нас помени као Бог који воли човека.
Аутор емисије: катихета Бранислав Илић
Извор: Инфо-служба Епархије бачке
