18.05.2021.

ТВ Храм: Духовник - Читање Псалама

 

Питање духовнику: 

Из више различитих извора сам чуо да је за духовно узрастање од изузетне важности да се свакоднево читају Псалми, нарочито у периоду поста. Свети Јован Златоусти је записао: "Боље је да Сунце престане сијати, него да се Псалми престану читати". Ипак, читајући Псалме имам одређене недоумице: поред обиља захвалница и величања Творца, немали број стихова је веома бруталан према својим непријатељима уз прегршт клетви и тешких речи. Врхунац је Псалам 137. (На рекама Вавилонским) стих 8. "Кћери Вавилоска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила! и стих 9. "Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен". Молим Вас да ми појасните све ове Псалме које су, по мом скромном мишљењу, у супротности са учењем Госспода и Спаса нашега Исуса Христа! Збогом!


Одговор духовника: 


Од свих текстова Светог Писма, псалми су највише заступљени у богослужбеним текстовима. Не само да се у свим службама могу наћи поједини псалми у целости и неизмењени, него и у осталим молитвама и песмама, често су псалми послужили као инспирација за њихово сасатваљање. Тако да ако би се изоставили сви псалми из наших богослужбених текстова, готово да не би имало шта да остане. Стога се поменуте речи Св. Јована Златоустог о читању псалама и Сунцу, лако могу разумети, јер ако би заиста избрисали све псалме, и све текстове који се позивају на неки од псалама, не би нам остала ни једна молитва, ни једна песма коју би смо појали у Цркви.

У току већег дела године, типиком је предвиђено да се једном седмично прочита цео псалтир у току редовних богослужења: полуноћнице, јутрења, часова, вечерње и повечерја. При том се многи од псалама, прочитају и више пута. У току пак часног поста, типик налаже да се псалтир прочита чак два пута седмично у целини.

Псалама има разних и нису сви подједнако интересантни за људе нашег времена и нашег поднебља. Има псалама који се дотичу универзалних тема, и који су стога блиски сваком човеку у свим епохама, а има и таквих који су можда више интересантни Јеврејима јер се тичу њихове историје, њихових племена и племенских односа, док су за наш народ мање разумљиви па самим тим и мање интересантни. Многи од новијих светитеља као што су на пример свети Игњатије Брјанчанинов и свети Теофан затворник, препоручивали су да читајући псалме, уочимо оне псалме који у нама буде молитвена осећања, који се јаче и дубље дотичу наше душе. Такве псалме или чак само неке делове тих псалама је добро чешће понављати у себи, по могућности научити их напамет. Овде је важно приметити да се и наше духовне потребе мењају с временом. Некад се бориш са једном страшћу и тада су ти кориснији одређени псалми, а у неком другом периоду кад се више бориш са неком другом страшћу, наћи ћеш да ти више одговарају неки други псалми. Стога је потребно да се с времена на време прочитају и они псалми које смо изоставили.

У неким псалмима се много говори о историји Јеврејског народа, о местима и догађајима који имају посебан значај за Јевреје. У многим од псалама се помињу борбе и битке које су имале пресудан значај за Јеврејски народ. У готово свим псалмима помињу се непријатељи, и борба са непријатељима. Небројени Оци су тумачили псалтир било у целини, било поједине псалме. Стихове који говоре о борби са непријатељима, о мржњи према непријатељима, проклињања непријатеља и сличним темама, Оци су углавном тумачили на један исти начин. Под речју непријатељ, безбожник, грешник, Оци су разумевали демон, и све оно што би се дало описати као мржња према непријатељима, Оци су примењивали на однос човека према демонима.

Пример псалма који си навео: "На рекама вавилонским" су Оци тумачили овако. Као што су Јевреји били одведени у ропство и били принуђени да седе на рекама вавилонским, далеко од своје отаџбине, тако су наш ум, наше срце и наша душа поробљени страстима и одведени у ропство далеко од свог природног пребивалишта. Јевреје су тада приморавали да певају од песама сионских и овај псалам говори о томе. "Како ћемо певати ове песме у земљи туђој?" Оци су под овим песмама сионским подразумевали узвишена молитвена стања. Наиме, када је реч о молитви, а нарочито о Исусовој молитви: "Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога", многи су писали о користи честог понављања ове молитве. Писали су о томе да се онима који ову молитву понављају често, и који се на речи ове молитве усредсреде, ум и срце сједине и да у својој души осете топлину, да се испуне светлошћу, да се на неки начин сједине с Богом у тој молитви. Оци су писали о овим узвишеним стањима понајвише због тога да не би ко постигавши први ступањ, помислио да се већ усавршио и да не би остао само на том ступњу. Оци су описивањем ових узвишених молитвених стања, желели да нам назначе пут ка савршенству, пут који води у вечност и којим се можемо вечно кретати ка савршенству.

При том су Оци мање писали о томе како се та молитва практично изводи. Подразумевало се да ће свако ко жели да се на тај начин моли, моћи да у својој близини нађе учитеља који је већ искусан у тој молитви и који ће моћи да му то практично објасни и да га руководи. У данашње време, таквих учитеља је мало, тако да нам недостају практична упутства о томе како се молити овом молитвом. Читајући пак књиге о тој теми, налазимо много описа оних узвишених молитвених стања, оних ефеката који представљају резултат правилне примене Исусове молитве. Неупућен читалац, може лако да залута са правог пута ове молитве тако што читајући о тим узвишеним плодовима молитве, пожели да их се домогне некако преко реда. Догађа се да некога обузме тако јака жеља за тим плодовима молитве, да он и заборави на суштину ове молитве, заборави на то да је то молитва којом се грешник обраћа Господу тражећи помиловање. Превидевши тај корак смирења, такав човек покушава да се одмах вине у висине. Покушава да пева песму сионску у земљи туђој. Када демони нађу човека у таквом стању, и са таквим жељама, они му релативно лако подвале, и прикажу му не ону праву нетварну светлост него светлост од овог света, уместо оне праве духовне топлине, они му загреју тело обичном овоземаљском топлотом. И тако онај несретник поверује да је достигао нека узвишена молитвена стања и уместо да се испуни смирењем, он се испуни гордошћу и на тај начин му погрешна примена ове молитве нанесе штету уместо очекиване користи.

Упозоравајући на ову опасност Оци су често наводили стихове поменутог псалма. Јер као што је псалмопевац у овом псалму рекао: "Како ћу певати песму сионску у земљи туђој", тако треба и онај који се моли Исусовом молитвом да одбија од себе сваку тварну светлост, и сваку тварну топлоту, те да себе принуђава да се моли чистим умом. Треба најпре да се ослободи ропства страсти, и да свој ум и срце поврати у њихово природно, неискварено стање, па ће тек тада моћи да запева песму сионску. Под вавилонском кћери, Оци су подразумевали гордост и високоумље, а под њеним младенцима, њеном децом подразумевали су остале страсти. Стога стих који каже: "Благо ономе ко узме твоју децу и разбије их о камен", треба разумети овако: "Благо ономе ко изданке страсти, тј оне зачетке страсти, страсне помисли и идеје узме и разбије о камен, о камен смирења или о камен вере, или о самог Христа кога је пророк Данило видео као велику стену која се одвалила од горе и разбила велики кип.

Многи су гледаоци постављали питање о томе да ли је допуштено да се моле овом молитвом. Ја нисам неки стручњак за ову молитву. Нисам пронашао учитеља који би ме научио овој молитви, тако да све што могу да кажем о њој се заснива или на ономе што сам о њој читао, или пак на искуству које сам стекао у молитви уопште не посебно Исусовој молитви. Не бих рекао да је забрањено или штетно понављати речи Исусове молитве. Сваки човек то може и треба да чини. Опасност није у самој молитви те се не треба плашити понављања молитве. Верујем да онај који би ове речи са пажњом понављао и који би мислио о ономе што се у овој молитви говори, свакако би имао велику корист по своју душу због тога. Опасност лежи у необузданој жељи да се домогне оних узвишених молитвених стања, до оних плодова молитве пре времена и преко реда. Моли се овом молитвом не очекујући ништа спектакуларно и бићеш сасвим безбедан.

Премда су многи Оци писали нарочито о користима од ове молитве, чини ми се (а можда се у томе и варам), да ипак не треба тој молитви придавати превелики значај. Она је свакако значајна, али би чини ми се било погрешно закључити да су друге молитве од другоразредног значаја. Исусуова молитва неће на неки магијски начин учинити онога који је примењује савршеним. Она има одређена преимућства у односу на друге молитве. На пример то је кратка молитва која се може без много муке запамтити. Нарочито у она древна времена када је много монаха било неписмено, када су књиге биле реткост, када је било немогуће да сваки монах има у својој келији молитвеник или псалтир или Свето Писмо. У то време, ова молитва је била нарочито згодна јер ју је свако могао запамтити и примењивати на сваком месту и у свако време. Нису сви можда способни да запамте нешто дужу молитву. Она садржи све неопходне елементе молитве, на врло сажет начин формулисане. Но, свакако да то није једина молитва која се може често понављати. Постоје рецимо 24 кратке молитве које се приписују Светом Јовану Златоусту, које је он примењивао у току 24 часа. Ове молитве се често могу наћи у вечерњим молитвама у разним молитвеницима. Свети Теофан Затворник је препоручивао да се неке или чак и све те молитве чешће понављају, или да се по угледу на те кратке молитве, на сличан начин поједини стихови из псалама, који нарочито делују на нашу душу, издвоје и чешће понављају током дана.

Оно у чему се слажу сви они који су писали о молитви, је да речи молитве треба изговарати пажљиво. Кад смо сами онда тихим гласом, а када смо међу људима онда нечујно у себи. Да треба умом мислити о ономе што се говори и да треба настојати да се и у срцу имају адекватна осећања. Да треба потпуно одбацивати од себе било какву визију, било какво натприродно осећање у телу, и да таквим осећањима и визијама никако не треба веровати, нити им придавати неки значај.

На све ово додао бих још да приликом читања псалама под непријатељима и грешницима, безбожницима не треба замишљати људе, него демоне. Тада све оне речи о мржњи према њима, о освети над њима, и све оне клетве и претње имаће један здрав хришћански смисао. Ако би се пак то буквално примењивало на људе, онда би смо тиме у своју душу уносили осећања потпуно страна Јеванђелској науци. Такође и већина љубавних песама могу да се схвате као религијске ако се само однос међу љубавницима посматра као однос Христа као жениха и наше душе као невесте. Из такве перспективе, већина љубавних песама ће деловати попут молитве.

Надам се да сам ти довољно појаснио како треба да читаш оно што је у псалтиру написано. Уједно се надам да ће ово што сам написао о Исусовој молитви бити довољан одговор свима онима који су слали питања о тој теми. Волео бих кад бих о томе могао да им кажем нешто прецизније, али ми недостаје знања и личног опита да бих о томе могао више писати.


Извор: Телевизија Храм