08.06.2021.

Верни народ Никшића дочекао архијереје Јоаникија и Методија


Владика Јоаникије: Црква обједињује свој народ и даје му снагу да превазилази све подјеле, заваде и сва искушења. Владика Методије: Нека своје животе заснивамо на Христовим нелажним ријечима и повјерењу у Њега.

„Сабрали смо се вечерас овдје, на позив нашег свештенства, да вам саопштимо радосне вијести са засиједања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, који је недавно завршен са врло значајним одлукама. Ви те одлуке знате и већ сте се њима обрадовали, али када је радост треба да се видимо у радости и заблагодаримо Богу, јер најузвишенији однос вјерних према Богу и сваког хришћанина је благодарење. Када је радост Богу угодна, та радост нас изграђује“, рекао је изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије поздрављајући 7. јуна 2021. године верни народ који се сабрао у великом броју у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу да пожели добродошлицу новоизабраним архијерејима.

Поред верног народа, архијереје су дочекали председник Општине Никшић г. Марко Ковачевић, председник СО Никшић г. Немања Вуковић, посланици у Скупштини Црне Горе из владајуће већине, свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке и других епархија Српске Православне Цркве Цркве.

У свом обраћању, након вечерње службе, митрополит Јоаникије је указао:

- Од великог значаја је заједништво које смо исказали, нарочито, у претходном периоду, испуњеном бројним искушењима. Много је важно што смо били заједно када смо дијелили забринутост и невоље, када смо били угрожени и гоњени, када смо бранили своје светиње. Та наша забринутост, преко нашег заједништва у Христу, претварала се у снагу, радост и у побједу. Такође је много било важно што смо сви заједно подијелили тугу када су одлазили највећи из нашег рода ових дана светопочивши патријарх Иринеј, блаженопочивши Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, такође, и блаженопочивши свима нама драги владика Атанасије, прије тога и владика ваљевски Милутин. Кроз наше заједништво у Христу и око њиховог одра Бог нам је давао снагу и укрепљење да издржимо, да не клонемо због великих губитака.

- А сада када нам Бог даје радост, преко одлука Светог Архијерејског Сабора и благословом нашег новог Свјатјејшег Патријарха Порфирија, треба да смо заједно да се укријепимо и прославимо име Божје, да кренемо даље напријед заједно, руковођени Господом нашим Исусом Христом, Који је глава Цркве и Који нас никада не оставља, Који је био с нама у распећу нашем, али Који је с нама и у свакој радости. „Радујте се и веселите се“ је чест поклич код нас у Цркви. Сви заједно, благодарећи Богу, прослављамо Васкрсење Христово и овај догађај је мало Христово Васкрсење, односно наставак радости Васкрсења Христовог. Очигледно је да је Дух Свети устројавао наш Свети Архијерејски Сабор који се састао послије двије године, након невоља и искушења са епидемијом, али је овај Сабор све надокнадио. Изабрали смо нових пет владика Српске Православне Цркве, а овдје се догодило нешто што се и очекивало. Али, наравно, прије него што се догоди сви морамо да се смиримо пред Божјом вољом и да сачекамо шта ће Дух Свети устројити и шта ће нам Свети Архијерејски Сабор саопштити, јер је тако било од почетка, тако је и данас, тако треба да буде до скончанија свијета и вијека. И, ево, као што сте чули ја, недостојни, изабран сам за Митрополита црногорско-приморског и то је превелика дужност које се не бих никако смио примити без ваше подршке, без подршке цијелог народа, а, посебно, не бих се никако смио примити те дужности да је било било какве подијељености у Светом Архијерејском Сабору по том питању, него ми је Свети Архијерејски Сабор са Његовом Светошћу нашим новим Патријархом Порфиријем дао једногласну подршку. Хвала Богу и Светом Архијерејском Сабору и свима вама, рекао је изабрани Митрополит, додавши:

- Није лако бити епископом и митрополитом на столици на којој се пјевало: Олтар прави на камен крвави, али морам да се повинујем и Светом Архијерејском Сабору, да се повинујем мом народу, коме сам дужан да служим у овом свијету и вијеку. Моја радост не би била потпуна да, истовремено, Дух Свети није устројио, а Сабор одлучио те је изабран нови Епископ будимљанско-никшићки, тако да ова светосавска столица, која је обновљена прије 20 година, није остала ниједног тренутка упражњена и слава Богу за то. Посебно благодаримо Богу што је на ову столицу Епископије будимљанско-никшићке дошао наш драги брат у Христу и сабрат из Цетињског манастира, духовно чадо нашег блаженопочившег Митрополита, наш владика Методије на коме почива благослов светопочившег патријарха Павла, јер га је он, у последње двије године његовог живота, пазио као анђео Божји, боље него што би син пазио свог тјелесног родитеља. Аксиос! И опет, из пуног срца, вас позивам: Радујте се и веселите се, јер сте добили достојног Архијереја и духовног пастира!

- Новоизабрани епископ Методије лијепо се спремио за ову свету службу, предавши свега себе, цијело своје срце, цијело своје биће на службу Господу још од своје младости. Господ га је руоководио и довео на престо ове Епископије. Он ће вас водити својом мудрошћу, својом духовном снагом и радовати својим осмјехом, ведрином, разумијевањем, љепотом и добротом, јер га је Бог обдарио дивним духовним даровима. Радујете се и веселите се, нека буде срећно нашем новом Епископу будимљанско-никшићком и свима вама. Званичне говоре одложићемо кад буде његово устоличење, ми смо само изашли у сусрет жељи свештенства и народа да виде свог епископа и зато смо га позвали да дође. Народ жели да осјети присуство својих свештеника и својих епископа, то је у овом времену изузетно потребно, јер наша Црква обједињује свој народ и даје му снагу да превазилази све подјеле, заваде и сва искушења, којих нам не фали, поручио је митрополит Јоаникије.

Сабрању се обратио, потом, новоизабрани Епископ будимљанско-никшићки Методије:

- Мало је таквих владика спремних да, по Божјој мјери, а не људској, сједну у трон цетињских митрополита. Помало је, али има, и Бог нам је дао нашег владику Јоаникија, нашег јунака из наше Бањске, да нас води, руководи и учи правој вјери и правој љубави, да нам помогне да разликујемо човјека од нечовјека, да нас потпомогне да узрастемо до богочовјека. Нигдје, у ово мало дана, у којима сам као архијереј обилазио и гледао по осталим помијесним Црквама и епархијама, нисам срео, ни видио овако диван саборни, литургијски, јеванђелски, хришћански однос, однос у љубави, између епископа и његовог народа. И сви ови људи, хришћани који иду за Христом у нашем окружењу, све ове протекле године страдања нашег народа у Црној Гори, хтјели су да се са овим овдје народом, на неки начин, поистовјете. Та јеванђелска наука, и Христове ријечи: Ко хоће да иде за мном, нека узме крст свој, позивају само храбре, јер оно истинско у нама, истински живот који треба да задобијемо то је она личност коју је показао сваки појединац овдје, у овом народу, протеклих година, јер свој живот није заснивао на новцу, на положају, ни на моћи која из тога произилази, него на Христовим нелажним ријечима и повјерењу у Њега. Сви ми који ходимо за Њим морамо да покажемо, макар, онолико храбрости, колико је овај народ показао околним народима, у протеклим годинама, поготово прошле године, ходећи  за Христом, узевши крст свој. На крају десило се чудо као што је описао и Његош на крају Луче микрокозме. Појавио се Христос, ниоткуда, ни по каквој људској логици, гдје је Његош Њему пјевао, а и ми можемо његовим ријечима да понављамо у нашем времену: О преблаги, тихи учитељу... Никад тако јасно и истинито нису се те Његошеве ријечи, чини ми се, потврдиле и то његово боговиђење, као у прошлој години и ових дана у нашем народу. Ја сам дубоко свјестан, а то је оно на шта смо сви ми хришћани призвани, сагледавајући себе, не мјерећи друге него сагледавајући себе и своје слабости и молећи се Богу да их превазилазимо, тако сам и ја свјестан својих слабости и свог несавршенства, исповједам га пред вама и подастирем га пред ваше благо и милостиво срце, али исто тако исповједам и чврсту вјеру у Христа Господа да ће Он све што недостаје надопунити и да ће благодат Свете Тројице све што је несавршено усавршити и да ћемо сви заједно, сјећајући се наших дивних и светих духовних отаца, који су у нас уградили, макар, зрнце своје љубави и жртве, да достигнемо висину раста мјере Христове.


Извор: Епархија будимљанско-никшићка