Најважнији догађај у Митрополији црногорско-приморској у овој години јесте избор владике Јоаникија за митрополита црногорско-приморског на редовном мајском Архијерејском сабору Српске православне цркве, о чему свједочи насловна страна Светигоре. Овај, јулски (293), број Светигоре, образника за вјеру културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске објављује животопис новоизабраног митрополита, као и његову бесједу „Све вас молим, његујмо и чувајмо јединство“, коју је изговорио у Храму Христовог васкрсења у Подгорици, приликом повратка са сабора. Празник тог повратка дочаравају фотографије.
Поред Саопштења за јавност Светог архијерејског сaбора, Светигора објављује и бесједу Патријарха српског Порфирија „Нека би Бог дао да се увек сабирамо у љубави Христовој“, изречену на Светој архијерејској литургији којом је започео сабор. О најдубљем смислу и значају сабора, гдје је двоје или троје сабрано у име Господње, пише Богић И. Булатовић.
Светигора преноси још један саборни догађај – Сабрање свештенства и свештеномонаштва Митрополије у манастиру Стањевићи, 14. јуна. Још један догађај у којем је истакнута саборност и самарјанска љубав нашао се међу корицама часописа, а насловљен је ријечима из бесједе др Надежде Басаре – „српске мајке у Њемачкој: „Сада имам са чим изаћи пред потомке и пред претке“.
Пред читаоце Светигоре излази својом поезијом Катарина Капичић, подсјећајући нас на величанственe литије. Из албума сјећања издвојено је слово епископа њемачко-диселдорфског Григорија „О митрополиту Амфилохију“ на прослави јубилеја Митрополита Амфилохија, 2015. године.
Љепоте и дивљине наше земље увијек су привлачиле странце. О утисцима „три Француза о Црној Гори (Виала, Делари, Ленорман)“ пише проф. Андрија В. Лаиновић.
Нови број Светигоре са седам текстова мр Александра Стаматовића својеврсна је кратка историја Митрополије црногорско-приморске (1219–1999): Осврт на црквени живот Срба у Зети до успостављања аутокефалности Српске цркве; Зетска епископија и црногорска митрополија до петровићког периода, Митрополија црногорска за вријеме митрополитa Петровића; Митрополија црногорско-приморска од 1851. до 1991. Године; Каталог зетских епископа и црногорских митрополита; Митрополит Амфилохије Радовић и наше вријеме; Стара слава и нова мисија Митрополије. Тај преглед историје Митрополије црногорско-приморске употпуњују фотографије црногорских митрополита као и текст др Милене Мартиновић „Помени зетских епископа и црногорских митрополита у српском рукописном наслеђу (13–18 вијек)“.
