У Акатисту Исусу Христу Победитељу смрти који је Свети Николај Жички посветио оцу Јустину Поповићу, потписујући се смерно као “монах Николај“, међу многим молитвеним бисерним нискама изведеним вештим поетским захватима, налази се и она која говори да је Господ Своју победу над смрћу у потпуности пројавио хором светитеља који су му последовали сведочећи својим нетљеним моштима истинитост вере у Васкрсење. У тој вери, вече уочи празника Усековања часне главе Светог Јована Крститеља, око моштију Светог владике Николаја Жичког одвијало се и сабрање у Светосавском храму у Краљеву, месту столовања Епископа жичког Г. Јустина, наследника светосавског и светониколајевског трона жичког.
Богожедни људи, богомољна војска Христова, препознали су призив којим их је Свети Владика Николај позвао да дођу и чују предивне речи Акатиста у којима је пред Господа излио најискреније уздахе и радовања душе своје. Уследило је целивање часних моштију, где река верног народа није престајала да смерно и у молитви притиче Светом храму.
Ово вече је у знак прослављања јубилеја 140 година од рођења и 30 година од Преноса моштију Светог Владике Николаја, обогаћено првом у низу планираних свечаности под називом “Николајевим жичким стазама“. Програм који је водила мр Ана Гвозденовић отпочео је обраћањем старешине храма протојереја Радоја Санде који је поздравио Епископа жичког Г. Јустина, свештенство, монаштво и верни народ који су дошли да заједно учествујемо у овој духовној радости. У наставу је хор при нашем храму који води Драгана Манојловић отпевао тропар Светом Владики Николају, а затим је уследила Светониколајвеска беседа коју је произнео протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски заменик Епископа жичког. У њој је поред складно изнете биографије Николајеве, учињен и широк захват у његово дубоко богословско дело. Слушаоци су имали прилику да се упознају са изузетним даровима које је Николај кроз живљење и дела пројављивао.
Вокално-инструментални анасамбл “Херувими“ учинили су да струне наших душа дотакне традиционална музика, коју је радо слушао и на разним инструментима свирао и Свети Владика Николај. Они су извели песму Молитва благом Христу (текст Свети Владика Николај, музика Марио Гламазић) и Пред иконом (текст и музика Биљана Миљковић).
Изводе из једног од најлепших дела Владике Николаја – Молитве на језеру, присутни су могли да чују у казивању драмског уметника Небојше Дугалића. Са својственом му посвећеношћу духовном штиву, оживео је пред нама оне побожне изливе српске душе, за које је Свети Јустин Ћелијски рекао да су пре Николаја били само муцања.
Након одјаве програма, народ је наставио да у миру целива часне мошти светитељеве, а духовна радост се пренела и у порту храма где су се и даље чули звуци музичких инструмената и гласова који славе Господа и његовог великог угодника Николаја.
Извор: Епархија жичка
