Митрополит бориспољски и броварски Антоније, руководилац послова Украјинске Православне Цркве, у интервјуу за РИА Новости говорио је о резултатима недавне посете цариградског Патријарха Вартоломеја Кијеву, али и како Помесне Православне Цркве доживљавају украјински раскол.
Према речима архијереја Украјинске Православне Цркве, посета поглавара Фанара, „није упамћена ни по чему, осим по наношењу нових проблема украјинском друштву и поделама у њему“. Штавише, изазвала је погоршање ситуације у неким регионима Украјине. Оценивши долазак Патријарха Вартоломеја као сигнал подршке ПЦУ-у од стране врха државе, локалне власти су „почеле још активније да доприносе кршењу права верника Украјинске Православне Цркве“.
Архипастир је нагласио да долазак цариградског Патријарха у Кијев није постао значајан догађај у духовном животу Украјине и да је у много чему одиграо против поглавара самог Фанара: „Цео православни свет је видео да иза одлуке легализације расколника из „Украјинске аутокефалне православне цркве“ и „Украјинске православне цркве Кијевске патријаршије“ није стајала жеља украјинског народа, и да такав корак у стварности има мизерну подршку. А, када је већ тако, испоставља се да су у Цариграду и себе и друге Помесне Цркве преварили тврдивши да је одобравање аутокефалности Украјине засновано поводом захтева огромне већине Украјинаца“.
Осим тога, према речима архијереја, ПЦУ доживљава сопствени раскол: „Филарет Денисенко поново ствара „независну Кијевску патријаршију“, јер верује да је „томос“ потчинио украјинске расколнике Истанбулу. Штавише, он је довео у питање законитост избора Думенка за поглавара ПЦУ-а. Заиста, како „патријарх“ истиче, Епифанија није изабрао помесни „сабор“ ПЦУ-а. Занимљиво је да овај став подржавају и бројни утицајни „епископи“ такозване православне цркве Украјине. Они верују да су преварени: једно време им је било загарантовано одржавање „помесног сабора“, услед чега би се могао појавити потпуно другачији поглавар ПЦУ-а. То се надовезује и на нестабилност у административном животу структуре коју предводи Думенко. Тамо је неколико „епископа“ још увек приморано да истовремено саслужује у оквиру одређеног региона. Јасно је да то доводи до сукоба и невоља“.
Према мишљењу митрополита бориспољског Антонија, постоји одређена напетост у односима између расколника и Фанара. „Не слажу се сви у ПЦУ-у са обавезом прописаном „томосу“, а тиче се заграничних парохија - све су под контролом Цариградске Патријаршије“, рекао је јерарх Украјинске Православне Цркве. „Управо зато присталице структуре створене уз Порошенкову подршку сада траже могућност поновног разматрања указа који је издао Патријарх Вартоломеј. Исти тај Светски конгрес Украјинаца већ је у Фанару покренуо питање проширења јурисдикције ПЦУ-а изван Украјине, и сасвим је очигледно да се Цариградској Патријаршији ово не допада. Тиме се доводи у сумњу првенство Фанара над ПЦУ-ом, које је утврђено „томосом“, који претпоставља само сагласност украјинских расколника са одређеним одлукама „мајке-цркве“ која њима управља“.
Владика Антоније је такође приметио да, упркос чињеници да су три Помесне Цркве - Александријска, Грчка и Кипарска признале ПЦУ, унутар сваке од ових Цркава постоји озбиљно неслагање са одлукама њихових предстојатеља да подрже легализацију ПЦУ-а. Тако је у Александријској Патријаршији група свештеника покренула питање преласка у другу јурисдикцију, будући да не желе да буду под омофором онога који је признао расколнике и тиме сам прешао границу раскола.
„И у Грчкој Цркви су незадовољни антиканонским кораком свог поглавара. Вреди макар подсетити се чињенице да је 2019. године бившим митрополитима Украјинске Православне Цркве, а сада „архијерејима ПЦУ-а“ Симеону (Шостацком) и Александру (Драбинку), који су били, како је назначено у одговарајућим саопштењима, на „првом великом ходочашћу у Грчкој након што је Грчка Православна Црква признала ПЦУ“, било онемогућено вршење Литургије у храмовима Грчке Цркве. У Кипарској Цркви примећује се веома моћно противљење одлуци архиепископа Хризостома поводом украјинског питања. Конкретно, митрополит лимасолски Атанасије не сматра Епифанија за канонског примата из разлога наведених у светим канонима. Штавише, владика, који има велики ауторитет у црквеној средини, не слаже се са признањем ПЦУ-а од стране поглавара Кипарске Цркве, пошто се то догодило без обавештења и сагласности Светог Синода“, нагласио је архипастир.
Коментаришући могућност давања Јерусалимској или Антиохијској патријаршији овлашћења координатора у светском Православљу, будући да су ове Цркве водећи престоли у диптиху, руководилац послова Украјинске Православне Цркве изјавио је да то треба решити на саборни начин. Он је такође подсетио да у историји Цркве постоји много случајева када су сабори осудили одређене поступке Цариградске Патријаршије и јереси које се у њој шире. У прилог томе, јерарх је навео сазив из 1443. године Сабора Предстојатеља Источних Цркава од стране јерусалимског Патријарха, на којем су осуђени Фирентинска унија Цариградске Патријаршије са католицима и сам цариградски патријарх-унијат Митрофан II са архијерејима, који су заједно са њим издали православну веру.
„Такође се можемо присетити Сабора из 513. године одржаног у Јерусалиму, који се супротставио јереси монофизитства, која се проширила у Цариградској Цркви, и Сабора из 1672. године. Као резултат Сабора уследило је утврђивање Православног Исповедања Вере у 18 поглавља, које је на крају постао важан доктринарни документ целе Православне Цркве“, рекао је митрополит Антоније.
Позивајући се на сукоб који се распламсао између Антиохијске и Јерусалимске Православне Цркве због канонске јурисдикције над Катаром, јерарх је приметио да се у овом тренутку, „на нивоу ових Цркава разрађују механизми за решавање одговарајућег проблема.“ „Надајмо се да ће се све завршити пуноправним решењем. Ово је веома важно јер у позадини изазова, који се стварају на обали Босфора за читаву Васељенску цркву, ми једноставно немамо право да заоштравамо сукобе“, изјавио је митрополит бориспољски и броварски Антоније.
Извор: Сектор за информисање ОСЦП-а
_(1)_(1)_(1)_(1)_(1).jpg)
.jpg)
