Архијерејском литургијом и благосиљањем славског колача у Пећкој патријаршији данас, 14. октобра, молитвено је прослављена манастирска слава – празник Покрова Пресвете Богородице.
Свету службу Божију у овом ставропигијалном манастиру, древном сједишту српских патријараха, служили су Њихова преосвештенства господа епископи: хвостански Јустин, викар Патријарха српског Порфирија, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, рашко-призренски Теодосије, уз саслужење ректора Карловачке богословије протојереја Јована Милановића, архимандрита Михаила, игумана Светих архангела у Призрену, свештенства намјесништва сремског, пећког и Архиепископије београдско-карловачке, и молитвено учешће монахиња ове свете обитељи и вјерног народа.
Владика Теодосије је казао да ријеч Божија – ријеч Светогог јеванђеља – јесте блага ријеч нама људима којом се спасавамо овдје на земљи те да она освећује и све данас у име Божје сабране у храму ове свете обитељи.
Тумачећи данашње Јеванђеље које говори о гостопримству Марте и Марије, Лазаревих сестара, када се Марта, која је била старија, трудила да угости Спаситеља и најдражег госта, док је њена сестра Марија сједјела код ногу Исусових и слушала ријеч Његову, владика је подсјетио на најважнији дио у Јеванђељу када Господ каже: Марта, Марта, бринеш се за много, а само је једно потребно.
“Он њој указује шта је претежније у нашем животу овдје на земљи. Много је претежније слушати ријеч Божију, ријеч спасења, која храни душу нашу, него ли мислити о јелу и пићу, о ономе што је тјелесно и пролазно”, бесједио је Епископ рашко-призренски.
Господ нам поручује, како је нагласио, да не бринемо о земаљским, пролазним стварима већ о ономе што нас чека, о ономе што нам је Он припремио – непролазно вјечно Царство Његово. Преосвећени владика Теодосије је истакао да ми живећи у овом свијету не доживљавамо толико реалност свог живота као кад вјером и надом очекујемо будући живот који нам је Господ припремио.
“То је порука данашњег Светог јеванђеља, да мислимо на оно што је за душу важније и корисније и да ако треба и жртвујемо овај пролазни земаљски живот ради непролазног, вјечног живота.”
Честитајући славу, владика је подсјетио да је Архиепископ Данило други Пресветој Богородици, која је заштитница свих хришћана, посветио храм који је подигао у овој светој обитељи, а да нам данашњи празник Покров Пресвете Богородице показује да нас Она крили и штити у овом животу те да треба Њој да се обраћамо у молитви, нарочито када смо у невољи или у опасности.
“Она је брза заштитница и помоћница. Коме да се обратимо у опасности у невољи ако не Пресветој Богородици? Као што дијете будући у опасности прибјегава мајчинској заштити и вјерује да ће га мајка заштитити, тако и хришћани будући слаби и често пута у искушењу и опасности не само да изгубе тијело него и душу овдје у овом варљивом свијету, прибјегавају Пресветој Богородици молитвено. Да би Она била Покров и сапутница наша у овом животу како бисмо и ми били заштићени и спасени Њоме”, казао је владика Теодосије и нагласио да је зато данашњи празник толико важан за све хришћане.
Потом се сабранима обратио и честитао празник владика Јустин, који је нагласио да је посебно благословен јер има част и благослов да на данашњи дан, на празник Покрова Пресвете Богородице, буде на овом мјесту и пренесе благослове и очинске поздраве Патријарха српског г. Порфирија:
“Његова светост је тренутно одсутан, али је у духу и молитви и очинском старању непрестано присутан у своме древном сједишту, Пећкој патријарашији”, рекао је владика и додао да је “овај сабор на којем су се измијешали анђели и људи, па се не зна ко је од кога љепши, сазвала Пресвета Богородица и љубав коју осјећамо према Христу и Пресветој Богородици и једни према другима”.
Даље је објаснио да сваки завјет, а то значи љубав, има свој коријен и извор у Новоме завјету па тако и монашки завјет прије свега јесте завјет крста и васкрсења јер се све друге врлине провјеравају и повјеравају кроз крст. Тако и сестре ове свете обитељи које се подвизавају, како је казао, ране Господа свога на тијелу своме носе свакодневно, јаче и аутентичније од свих других који не живе и не подвизавају се “на овоме голготскоме грдноме судилишту и родној земљи нашој какво је Косово”. Према његовим ријечима, сви смо позвани да свједочимо ту љубав која је увијек распета и у знаку крста, да свједочимо и дијелимо мир, и проповиједамо мир, прије свега мир у нама самима јер ако имамо мир у себи онда ћемо га имати и са другима.
“Да свједочимо силу васкрсења Христовога и ишчекивања вјечности, на то смо позвани. Ми, монаси, епископи, свештеници, и сви ми благочестива господо хришћанска, тај призив и позив имамо”, бесједио је владика и преносећи још једном најсрдачније молитвене и очинске поздраве и благослове Његове светости, честитао празник игуманији ове свете обитељи са поруком да никада неће бити заборављени.
“Нека би дао Бог и Мајка Божија да покров Њених молитава и заступништва буду увијек на овој светој обитељи, на вама који овдје живите, над нашим Косовом, над владиком Теодосијем и његовим часним свештенством и монаштвом, и над свима вама, драга браћо и сестре! Да нас Мајка Божија сачува у вјери, нади и љубави од свакога зла од сада па до вјечности. Амин!”, поручио је на крају свог обраћања Његово преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског г. Порфирија.
На крају Свете литургије освештани су славски приноси и пререзан колач. Домаћин овогодишње славе Драган Божовић предао је дио колача, кумство, за наредну годину Драгомиру Карићу.
Сабрање је настављено уз трпезу љубави у манастирском конаку.
