Уз Митрополију дабробосанску, коју је Свети Сава, као Дабарску епархију, основао 1220. године, српски народ се кроз бурну историју описмењавао, снажио у вјери и сабирао, као око своје мати која је одржавала жар вјере и у најмрачнијим временима доносила наду засновану на радосној вијести Јеванђеља, поручено је синоћ у Фочи на отварању научног скупа "Осам вијекова Митрополије дабробосанске".
Звучни запис обраћања Митрополита Хризостома
Тродневни научни скуп, који је у Богословији Светог Петра Дабробосанског организовао Богословски факултет из Фоче заједно са Митрополијом, Филозофским факултетом и Универзитетом из Источног Сарајева, окупио је теологе, историчаре, професоре књижевности и филозофије, историчаре умјетности из Бањалуке, Београда, Источног Сарајева, Цетиња, Ниша и Фоче.
Скуп је отворио и благословио Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, који је подсјетио да се заметак, односно квасац, који је Свети Сава поставио у манастиру Светог Николаја у Дабру код Прибоја, Твртковим освајањем тог простора 1373. године, развио и проширио на цијелу Босну и Далмацију.
"Она тада престаје бити само Дабарска епархија, већ се проширила и на запад до Купе, Крке, до Гомирја данашњег. Друго сједиште митрополита било је управо у манастиру Рмњу. Послије свих историјских и несрећних догађања, митрополија је сведена на ово што она данас јесте, али не треба да кукамо и јадикујемо,јер постоје, хвала Богу, друге епархије које раде моћно и шире Христову ријеч тамо гдје је најпотребније", рекао је митрополит Хризостом.
Он је истакао да митрополија није само празна ријеч, већ је то живи народ који ствара 800 година, који се бори, нестаје и васкрсава.
"Важно је да све што српски народ ради буде под благословом Божјим. Не смије српски народ ни ова митрополија изгубити благослов Божји, ако је под благословом Божјим онда је све добро", поручио је митрополит и нагласио да је овај научни скуп велико дјело освјетљавања некада трагичне, а некада славне историје Митрополије кроз вијекове.
Члан Црногорске академије наука и умјетности Синиша Јелушић, један од учесника научног скупа, истакао је да је огроман значај Митрополије дабробосанске и да се кроз њен рад и постојање показала епохална улога Светог Саве.
"Истовјетан значај на простору Црне Горе има и Митрополија црногорско-приморска. Може се рећи да културе духовности и националног идентитета уопште не би било без тог огромног рада који, опет понављам тај термин, има епохалан значај", навео је Јелушић.
Он је додао да се данас живи у времену духовне празнине и да би се морао узети завјетни задатак да се непрестано говори управо о тој великој духовности коју су митрополије носиле својим присуством на овим просторима и да се то никако не потисне у заборав.
"Понављати, говорити младима, с обзиром да је наше савремено друштво у дубокој духовној кризи, а ово о чему говоримо је једна потпуна супротност том стању. У томе је велики значај говора о осам вијекова Митрополије дабробосанске, која својим вриједностима надилазе оквире сопственог и географског и историјског значења зато што улази у општи духовни простор хришћанске цивилизације", напоменуо је Јелушић.
Декан Православног богословског факултета Владислав Топаловић је навео да овај научни скуп нису успјели прошле године да организују због епидемиолошких мјера.
"Осам вијекова је веома велики историјски оквир у коме се одигравала драма нашег народа на овом подручју - од светиња на истоку, као што су Милешева и Прибојска бања, до Возућице на сјеверу, Далмације и далматинских светиња на западу и југу. Тај велики историјски процес на овом научном скупу биће освијетљен са различитих страна", рекао је Топаловић.
Он је додао да је Богословски факултет, који је заједно са Богословијом у Фочи, насљедник некадашње Сарајевске богословије, дио историје Митрополије дабробосанске, те да је природно да је домаћин и организатор овог научног скупа.
Говорећи о историји Митрополије излагачи нису пропустили прилику да спомену и црквени живот на простору других епархија на простору Босне и Херцеговине и Републике Српске.
Декан Филозофског факултета из Источног Сарајева Драга Мастиловић подсјетио је да је сарадња са Богословским факултетом и Митрополијом почела прије три године заједничком организацијом научног скупа о 500 година Горажданске штампарије.
"Историја Митрополије дабробосанске је у ствари историја српског народа на овим просторима. Ми за доста старијих историјских периода имамо историјске изворе који свједоче о битисању српског народа на овим просторима управо захваљујући Српској православној цркви и Митрополији дабробосанској,па тако на примјер за Сарајево за старије периоде имамо само оно што је сачувано у Старој сарајевској цркви", истакао је Мастиловић.
Он је навео да ће зборник радова са овог научног скупа, чије објављивање се очекује на прољеће идуће године, бити трајно свједочанство генерацијама које долазе о присуству српског народа на овим просторима.
Научни скуп подијељен је у четири цјелине: Средњовјековна историја, Османски период, Културно и умјетничко насљеђе, те 19. и 20. вијек.
Научном скупу у Фочи присуствовао је и представник Епархије зворничко-тузланске, јереј Немања Ерак, управник епархијске библиотеке у Бијељини.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
