Гост овонедељне емисије Храм био је протонамесник Миле Суботић, мастер теологије, асистент Православног богословског факултета Универзитета у Београду, предмет-Историја српске цркве, који говори о животопису и књижевном раду патријарха Пајсија Јањевца који је чини се неоправдано запостављен. Аутор и водитељ Душанка Зековић.
Патријарх српски Пајсије I, Пајсије Јањевац, од 2017. Српска православна црква га прославља као светитеља, а његове мошти почивају у Пећкој патријаршији. Син је српског свештеника Димитрија рођен у Јањеву 1542. године. Школовао се у родном месту и оближњој Грачаници. Као служитељ српског патријарха Јована постављен је 1612. за Грачаничког, односно, липљанског митрополита. Када је 1614. године патријарх Јован позван у Цариград, где је требало да одговара за оптужбе да је сарађивао са папом, митрополит Пајсије је преузео привремену управу над Српском патријаршијом. Неколико дана касније, у Цариграду је обешен српски патријарх Јован због сарадње са папом и западним владарима. Доласком Пајсија на чело Српске патријаршије, означен је заокрет у црквеној управи. Патријарх обилази манастире, запустелу Жичу, иде до Срема, води рачуна о Србима у заграничним областима, у епархијама у Хабзбуршкој монархији... Развијао је живе односе са Руском патријаршијом, а суздржавао се у контактима са представницима Римокатоличке цркве. Био је познат као патријарх књигољубац. Прикупљао је књиге, преписивао, повезивао, и сам је био писац. У Свету Земљу одлази у 94. години живота. Следеће године по повратку, несрећним случајем, 1647. године упокојио се у Пећи.
Извор: РТС
