На празник када наша Света Црква прославља Светог Апостола Јакова, брата Господњег, 5. новембра, 2021. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Јаковљева Литургија којом је предстојао Епископ буеносаирески и јужно централно амерички г. Кирило.
Преосвећеном Епископу г. Кирилу саслуживало је свештенство: протојереј-ставрофор Драган Станишић, као и протојереји: Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић, Бранко Вујачић, јеромонах Амфилохије, јереј Велимир Бугарин, као и протођакон Владимир Јарамаз.
На Светој Литургији су пјевали и одговарали чланови мјешовите пјевнице при Саборном храму.
Свима сабранима обратио се Преосвећени Епископ буеносаирески јужно-централно Амерички г. Кирило.
Преосвећени Владика Кирило је у уводном дијелу свог обраћања указао на то да је Господ својим оваплоћењем осветио материнство и очинство, као и кумство и братсво:
,,Господ Исус Христос је желио да освети наша звања, титуле, тако је очинство осветио откривши нам да треба да будемо, да јесмо синови Оца нашега небескога и кроз Њега нас је Христос Господ усиновио нашем Оцу. Материнство је осветио кроз Пресвету Богородицу која се удостојила да роди Спаситеља свијета у овој нашој долини плача, али која је тиме претворена у радионицу вјечнога живота. Такође је и кумство осветио кроз личност Светог Јована Претече, а ево видимо да је Јаков слуга Божији удостојио се да се назове братом Господњим и да тиме освети и братство”.
У свом даљем излагању Владика Кирило је посебно нагласио важност братства које се огледа у браству Светог Апостола Јакова, будући да се братство увијек одликује јединством какво је и сам пројавио у односу према Господу, указавши притом да се силе зла увиејк труде да унесу разједињеност и разбраћеност:
,,Како нам је и у овом времену и у сваком времену потребно да будемо свето братство, да будемо заиста браћа међусобно и да имамо мир међу собом види се по примјеру да све силе видљиве и невидљиве, нарочито ђаво и његове војске, а и оне видљиве, мислећи прије свега на оне идеолошке, политичке се труде да нас подијеле да нас разбрате, а тиме и да ослабе наше силе и на земљи, а такође и да поставе под знаком питања и наш удио у будућем вијеку”.
,,Онај који мрзи брата свога, неће имати удјела у Царству Божијем. Нека нас на то подсјети Свети Апостол Јаков”. – бесједио је Владика Кирило.
Он је у другом дијелу обраћања приближио зашто се Свети апостол Јаков назива братом Господњим:
,,Зашто се апостол Јаков назива братом Господњим?
Зато што је једини апостол Јаков примио Христа на свој дио имања”. Када се Јосиф, обручник Пресвете Богородице упокојио, оставивши тестамент да се међу својим синовима подијели имање, нико није хтио да Христос има удио у том имању, нису Га схватали као свога брата зато што је на чудесан начин од стране Пресвете Богородице. Међутим једино Јаков Га је примио на свој дио и ту је братски поступао, зато је он осветио братске односе, братиснтво”.
,,Апостол Јаков је имао изузетан углед међу Јеврејским народом, али и међу апостолима, ученицима Христовим, зато је по жељи самога Господа постао и први Епископ града Јерусалима, мајке свих цркава. Он је предсједавао и на првом Апостолским сабору 51. године и истицао се посебним аскетским начином живота бивајући девственик до самог краја”. – подсјетио је Владика Кирило.
Владика Кирило се затим осврнуо на књигу Јосифа Флавија ,,Јеврејски Ратови” повлачећи још једном паралелу итмеђу братства и разбраћивања у јеврејском и нашем народу и то у предсудним и важним историјским тренуцима:
,,Препоручујем свима да прочитају књигу Јосифа Флавија: ,,Јеврејски ратови”. Наиме, након што су разапели Господа, па убили архиђакона Стефана и апостола Јакова – брата Господњег, Господ попушта на Јеврејски народ страдање од стране Римљана. Но, окружени Римљанима, шта су Јевреји радили? Они су се међусобно свађали и дијелили на партије. У највећој опасности гдје их је војска римска опколила, пријети им разорење, а они, само у свађи, препирци, само мржња и братомржња. А то браћо и сестре уништава, личности, породице и народе. Тога се треба чувати као од огња и треба да добро схватимо шта значи понашати се братски и нека нам за то служи примјер за угледање, а то је свети апостол Јаков, брат Господњи”. – поручио је напослијетку Епископ буеносаирески и јужно-централно амерички г. Кирило.
Литургија Светог Апостола Јакова припада Антиохијском литургијском типу. У многобројним богослужбеним изворима она носи назив ЈЕРУСАЛИМСКА Литургија. Као таква, она се може назвати и древном Литургијом Јерусалимске Цркве – Мајке Свих Цркава. Настала је у Јерусалиму током четвртог века. Овај период њеног настанка њу повезује са петом мистагошком Катихезом Светог Кирила Јерусалимског где Свети Кирил управо њу и тумачи. Ова древна Литургија из јерусалимске Цркве бива проширена на крајеве Антиохијске Патријаршије и преведена на сиријски језик.
Литургија Светог Апостола Јакова, према данашњој богослужбеној пракси служи се два пута у току године. Служи се на празник Светог Апостола Јакова (5. новембра), као и у недељу по празнику Рођења Христовог – Светих Богоотаца.
