У уторак, 16. новембра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован прославио је своју Крсну славу, празник Обновљења храма Светог великомученика и победоносца Георгија – Ђурђиц. На навечерје празника, по одслуженом богослужењу, у епископској резиденцији надлежни парох Срећко Зечевић, протјереј, осветио је славску водицу.
Честитајући славу Владики, прота Срећко је рекао:
“Преосвећени Владико! Тешко је бреме епископства. Тешко и претешко. Тешко и одговорно у свим временима, од оних апостолских, мученичких, до ових наших обездушених и расчовечених времена. Бити духовни управитељ брода, који се епархија зове и водити га успешно, кроз узбуркано и усталасано море живота, јесте истински подвиг пред којим остају задивљени и небо и земља. За такав рад у којем се преплићу и световно и духовно, морате бити саткани од оних најфинијих влакана и најлепше пређе. Та влакна и та пређа чудесна, не могу се наћи негде успут, нити се за икакве новце могу купити. Њих добијамо још док смо у утроби родитељки својих и носимо их са собом као попутнину. Биће, да је и вама Владико, запала тканица од најбољих влакана. Ту своју тканицу Ви сте понели са прага очинског дома из родних Добрача, и пренели прво у Светилиште Радочелско. Тамо ће те кроз послушања и подвиге монашке посребити и позлатити влакна и пређу тканице своје и зато са разлогом можете кликнути заједно са Светим Павлом апостолом: Све могу у Христу који ми снагу даје. А да би то тако било, затећи ћемо Вас Владико сваког дана са Светим Агнецом и Причасном чашом у руци. Ако Вас не затекнемо за Часном трпезом у олтарској апсиди Великогоспојинског Саборног храма, крај свог епископског седишта, затећи ћемо вас засигурно, у неком од храмова или монашких обитељи на простору своје дијецезе. Преосвећени Владико, нека дрхтави пламен славске свеће, сагори сваку вашу тугу, муку и бол; мирис тамјана нек замирише и све Ваше невоље и недаће нек избрише. Свети Георгије нека Вас чува и за Вас се Богу моли. Прослављајући Светог Георгија, прослављате самог Господа. Нека Вам је срећна Крсна слава Преосвећени Владико и милост Божија нека буде на Вама, амин, на многаја љета!”
Сутрадан, на дан своје Крсне славе, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу, уз саслужење: старешине Саборног храма, протојереја – ставрофора Зарија Божовића, протојереја – ставрофора проф. др Зорана Крстића, ректора Богословије Свети Јована Златоусти, јеромонаха Петра (Драгојловића), игумана манастира Пиносава, протојереја – ставрофора Рајка Стефановића, секретара Епископа шумадијског, братства Саборног храма, протођакона Ивана Гашића, протођакона Небојше Јаковљевића и јерођакона Јована (Прокина).
Литургијском благољепију допринело је појање ученика Богословије “Светог Јована Златоуста”.
По прочитаном Светом Јеванђељу, проповед је одржао протојереј – ставрофор проф. др Зоран Крстић, који је најпре честитао славу Епископу шумадисјком:
“Браћо и сестре, срећан празник и срећна слава свима онима који данас славе Светог Георгија. У име свих свештеника и свих вас окупљених овде, желим да честитам крсну славу нашем владици. Сви ми од срца желимо му дуг живот и здравље, а надасве снагу и стрпљење да се моли пред Господом и Господу за све нас. У томе се састоји и његово првенство на простору наше земље Шумадије – да је он тај који приноси Господу молитве за све нас. Ми се данас молитвено обраћамо и Светом Георгију да и он, као његов заступник, узноси молитве за њега самог, као и све нас.
Браћо и сестре, као што видите, ми смо непрестано упућени да се молимо једни за друге – да помињемо имена живих, дакле, оних који су у било каквој невољи, и имена наших покојника. То треба да очекујемо од наших свештеника и монаха, па и самог нашег владике. То је оно што сачињава наш живот и нико са тим нема проблема – очекујемо да ће се неко молити за нас пред Господом.
Међутим, ако мало боље размилимо, није то баш тако једноставно. Када човек у свету жели да заврши неки посао, на овим просторима, али рекао бих и на Истоку целокупном, одмах размишља има ли неког свог негде у некој канцеларији или предузећу, јер воли да буде са својима. Ми сличну ситуацију имамо и са заступничким молитвама. Ми се обраћамо некоме своме, желећи да нас он заступа пред Господом.
Поставља се још једно питање - шта је нама Свети Георгије? Да ли нам је пријатељ или рођак? Зашто му се обраћамо? Између њега и нас је шеснаест векова. Али ипак, ми се њему обраћамо и молимо га за заступништво пред Господом. Из тога следи исто важно питање – шта смо ми једни другима? Међу собом се називамо браћом и сестрама, што би требало само по себи много да каже. Али, често се и не познајемо. Не знамо имена једни другима. Виђамо се свега неколико пута годишње или, у најбољем случају, недељом и празником на Литургијама.
Ипак, и без обзира на све то и на временски период између нас и Светог Георгија, ми хришћани смо сигурни да мислимо добро једни другима. Само из тог разлога што смо Христови, пред Господом можемо да заступамо сваки свакога. Ми се уздамо у наш хришћански идентитет и идентитет наше браће било када да су живели. Сигурни смо да ће сви они да кажу добру реч пред Господом, као што смо сигурни да ће Свети Георгије да нам буде добар заступник пред Господом – да ће хтети Господу да каже добру реч.
Да ли је то тако, браћо и сестре? Нека свако од нас размисли са каквим жељама и намерама приступа другом човеку. Оно што је сигурно, те добре жеље и добре намере плету једну невидљиву и, рекао бих, скривену мрежу добра на којој почива цео свет. Када смо у невољама, ми кажемо да је зло опхрвало свет – да је зло толико моћно да нам нема спаса и попут апостола, питамо се ко се може спасити. У тим тренуцима не увиђамо колико је добро несравњиво моћније од зла. То су величине које се не могу упоредити, исто као што се не може упоредити нестворени Бог са свим његовим створењима. Али, добро није спектакуларно, оно се обавља у тишини, о њему нико не обавештава ни медије ни телевизију, ни доброг човека. Да ли ви знате ко се јутрос помолио за вас? То вам нико неће рећи, нити треба да вам каже, као што ни ви нећете рећи за кога и коме сте упутили молтиве. На томе почива добро – на смирењу и дугом трпљењу. Тако се ствара невидљива мрежа добрих дела. На тај начин постајемо блиски једни са другима, без обзира да ли знамо све податке из живота нашег ближњег. Само то што према њему имамо добре намере, чини нас блискима. Из тог разлога, иако нас дели шеснаест векова, Свети Георгије може да нам буде много ближи него неко ко је физички близу нас.
Ево једног примера како изгледа спектакуларност зла и, рекао бих, тиха вода добра. Знате за ону народну мудрост да тиха вода брег рони. Сетимо се још једне народне мудрости из искуства – ноћ је пред зору најтамнија. Управо у том тренутку је и страдао Свети Георгије, за време Диоклецијана 303. године. У том периоду владавине цара Диоклецијана био је најгори и најжешћи прогон хришћана. Диоклецијан је био манични гонитељ хришћана и свега што је имало везе са Христом. Године 305. је одступио са престола и после неколико година је умро у Далмацији, одакле је био и родом. Остаци његове палате се налазе у Сплиту. Чујте следећи парадокс. У тој палати је себи изградио маузолеј где је требало да почива његово тело после смрти. Након неког периода, после едикта цара Константина и убрзаног ширења хришћанства, његово тело је пребачено из гробнице, а маузолеј претворен у Цркву! До дана данашњег, на том месту се налази капела.
Ето, имамо једног маничног гонитеља хришћана који вероватно никада није могао да слути да оно што прави себи, прави у славу Божију. У том маузолеју је провео кратак период, а ево до дана данашњег, дакле шеснаест векова, ту се слави име Божије – Онога кога је немилосрдно прогањао. Безброј таквих примера имамо. Ако се ослањамо на мудрост и искуство наших предака, схватићемо да је добро споро, али непобедиво, а зло је увек брзо, спектакуларно, али као мехур од сапунице. Некада нам изгледа да је јако, моћно и непобедиво, то је када мехур расте и мислите да ће покрити целу собу, а одједном пукне и нема га више. То је народно искуство, а исто тако и наша вера.
На добрим и заступничким жељама почива и та мрежа добра о којој говорим. Да се још једном обратимо Светоме Георгију знајући да он нама све добро жели, свима онима који славе, а посебно нашем владици. Нека нам буде заступник пред Господом! Амин”.
После заамвоне молитве, о. Зоран Крстић, благословио је и осветио славско жито и славски колач, у част Светог Георгија, а за здравље Њеовог Преосвештенства.
Сабрање је настављено у резиденцији Шумадијске епархије, где је приређен пријем за свештенство и верни народ. Свечани славски ручак приређен је у поподневним сатима. Између великог броја свештенства, монаштва и верног народа, гости на слави Епископа шумадијског били су и: Епископ врањски Г. Пахомије, Епископ браничевски Г. Игњатије, Епископ нишки Г. Арсеније, градоначелник Крагујевца господин Никола Дашић, председник Скупштине града Крагујевца господин Мирослав Петрашиновић, Начелник Шумадијског управног округа Биљана Илић – Стошић, ново изабрани Директор Клиничког центра у Крагујевцу др Бобан Милосављевић и многи други угледни гости.
Извор: Епархија шумадијска
