Стодвадесетогодишњица од изградње Владичанског двора у Новом Саду повод је да јавности буде представљен аутор овог знаменитог здања, архитекта Владимир Николић, историјат његове градње, али и Владичански двор као ризница разноврсних драгоцености које се у њему чувају – од архивских докумената, рукописних и најстаријих штампаних књига, до оригиналног намештаја и уметничких дела.
Најстарији помен Бачке епархије датира са почетка 16. века, када се епископска катедра налазила у Сегедину. Услед историјских прилика, насталих после Велике сеобе Срба, почетком 18. века дошло је до пресељења дотадашњег епископског седишта у манастир Бођани, а затим у Петроварадински шанац, данашњи Нови Сад, где се и до данас налази.
Први епископски двор подигнут је 1741. године, трудом владике Висариона Павловића, уз тек завршену Саборну цркву. Овај двор, са богатом библиотеком и драгоценом архивом, запаљен је и срушен у суровом бомбардовању Новог Сада, 12. јуна 1849. године, од стране мађарске револуционарне војске. Резиденција епископа је привремено смештена у зграду коју је откупио епископ Плaтон Атанацковић, на углу Златне греде и Ћурчијске улице, данас познату као Задужбина Владике Платона — Платонеум.
Доласком и залагањем епископа Митрофана Шевића (1900 – 1918), изграђено је 1901. године данашње здање Владичанског двора у Новом Саду. Пројекат је 1899. године израдио, тада већ реномирани архитекта Владимир Николић, али га је стицајем околности званично потписао Ференц Рајхл, који је био и извођач радова.
Велика свечаност поводом освећења Двора приређена је октобра 1901. Исте године је купљен намештај, уведена је канализација и ископан бунар у дворишту Двора, док је следеће године уведено плинско осветљење.
После владике Митрофана Шевића у Двору су живели епископи Иринеј Ћирић (1922 – 1955) и Никанор Иличић (1955 – 1986), затим и двојица администратора епархије, епископи Василије Вадић и Сава Вуковић, а од 1990. године ту борави данашњи предстојатељ Бачке епархије, Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј (Буловић).
Данас се у Владичанском двору Епархије бачке чува богата архивска грађа, библиотека и збирка уметнина (иконе, портрети, пејзажи и друго). У оквиру ове збирке чува се шеснаест портрета бачких епископа који чине засебну заштићену целину. Поред наведеног чувају се и свештени предмети, богослужбени сасуди и књиге, одежде, антиминси, као и честице моштију светитељâ.
Одлуком Владе Републике Србије, од 7. јуна 2007. године, Владичански двор у Новом Саду, са покретним стварима у њему, које су од посебног културног и историјског значаја, утврђен је за споменик културе.
Изложба је приређена са благословом Епископа бачког господина др Иринеја, у организацији Музеја града Новог Сада, Историјског архива Града Новог Сада и Православне Епархије бачке, уз подршку Министарства правде – Управа за сарадњу са Црквама и верским заједницама и Градске управе за културу Града Новог Сада.
Аутори изложбе су др Гордана Петковић, музејски саветник Музеја града Новог Сада, и ђакон Мирослав Николић, управник Ризнице Епархије бачке.
Изложба ће бити отворена у четвртак, 30. децембра 2021. године, у 12 часова, у Историјском архиву Града Новог Сада, у улици Филипа Вишњића, број 2а.
Извор: Инфо-служба Епархије бачке
