У издању руског Црквено-научног центра „Православна енциклопедија” објављен је нови, 63. том Православне енциклопедије. У овом тому настављен је низ одредница на слово „С”.
Овај том започиње текстом о светом великомученику Сергију Вјачеславовичу Константинову, настојатељу Вазнесенске цркве у граду Кимри, осуђеном 1937. године на десет година заточеништва у логору. Свети великомученик Сергије Константинов упокојио се 1941. године на ободу града Коврова. Овај том завршава се чланком под називом „Синаксар”. У византијској традицији наведени термин означава зборник црквених текстова, житија и служби посвећених одређеном црквеном празнику или светитељу, који се читају током богослужења, поређаних по календарским данима.
Нови, 63. том Православне енциклопедије могао би бити назван биографским. Садржи многобројне текстове о православним мученицима и светитељима са именом Сергије. Материјал о преподобном Сергију Радоњешком заузима више од педесет страница. У њему се детаљно разматра житије великог руског подвижника, као и многобројне редакције овог житија, укључујући и „Историјску напомену” Екатерине II. Посебна поглавља текста говоре о химнографији посвећеној преподобном Сергију, као и о акатистима и иконографији. Последње поглавље текста је испуњено многобројним илустрацијама.
Такође би требало поменути текстове о свештеномученику Сергију Кочурову, смелом критичару стаљинистичког репресивног система; војном свештенику Сергију Кроткову, стрељаном на Бутовском полигону; свештенику Сергију Лебедеву, ухапшеном због објављивања фотографије у „Њујорк тајмсу” који је, напослетку, такође стрељан на Бутовском полигону. Бутово је постало место погубљења мноштва православних свештеника и подвижника, мада су били убијани по целом Совјетском Савезу. Прослављен од стране јубиларног сабора Руске Православне Цркве 2000. године, отац Сергије Мечев, био је активан члан Маросејског братства, које је благословио патријарх Тихон 1919. године. Он је био ухапшен 1929. године у вези са „непомињањем” грађанских власти. Напослетку је војни трибунал НКВД јарославске области осудио и стрељао свештеника Сергија Мечева 1941. године.
Знатно раније мученичком смрћу скончао је протојереј Сергије Флорински. У децембру 1918. године, јединице Црвене армије су окупирале градић Везенберг у Естонији. Отац Сергије је био ухапшен као „представник старог реакционарног режима и сумњиво лице” и стрељан у оближњој шуми. О неколицини новомученика је познато сасвим мало, као и о Сергију Галину, стрељаном заједно са монасима Зилантовог манастира у Казању 1918. године. У другим случајевима, жртве нечовечног режима били су познате личности, као што је Сергије Шејин, председник Комисије за утврђивање узрока незадовољства радника од 1905. године. Он је 1912. године постао делегат тулске губерније у Државној думи. Сергије Шејин је био учесник помесног сабора Руске Православне Цркве 1917 – 1918. године. Када су га 1922. године осудили на стрељање, одбио је да моли за опроштај „власт која је усмртила мог господара”.
Из материјала о староруским светитељима, требало би обратити пажњу на биографије преподобног Сергија Малопинешког и подвижника Сергија (Ансимова).
Детаљан текст посвећен је животу патријарха московског и све Русије Сергија (Старогородског), коју је написао Сергеј Љвович Фирсов, аутор истраживања Време и судбине: Његова Светост Сергије, патријарх московски и све Русије. Питање настанка „сергијанства” у руској црквеној традицији 20. века.
У оквиру богато илустрованих чланака овог тома, налази се и текст о архимандриту Сергију (Шелоњину), руском писцу 17. века.
У овом тому се, такође, налазе и текстови о патријарсима константинопољским, Сергију I, пропагатору монотелитства, као и Сергију II. Ту су и текстови о јерусалимским патријарсима, као и о четворици римских папа. Обимни чланци нам говоре о мученицима Сергију и Вакху и оснивачима Валаамског Свето-Преображењског манастира, Сергију и Герману.
Овај том садржи и мноштво чланака о личностима Православне Цркве под именом Силуан. Велики текст посвећен је преподобном Силуану (Антонову), који се подвизавао на Светој Гори. Захваљујући књигама о светом Силуану, људи у многим земљама су се упознали са Православљем. У чланку о преподобном Силвестру Обнорском говори се о чудима овог светитеља. Овај том садржи и текстове о летописцу Силвестру, игуману Видубицког манастира; свештенику Силвестру, сараднику цара Ивана Грозног; кијевском митрополиту Силвестру (Косову); писцу Силвестру Медведеву, погубљеном на Црвеном тргу.
Биографски део тома укључује и чланке о познатим црквеним личностима под именом Симеон и Симон. Неопходно је споменути текст о новгородском архиепископу Симеону, који је живео у 15. веку; опширан чланак о архиепископу Солуна Симеону, подржаваоцу учења светог Григорија Паламе; биографију првог тверског епископа Симеона; текст о бугарском цару Симеону, који је створио услове за „Златни век” националне културе; о митрополиту кијевском Симеону; о светом Симеону Верхотурском. Читаоцима ће бити занимљиво да се упознају са текстовима о праведном Симеону Богопримцу, московском кнезу Симеону Гордом, као и о оснивачу српске династије Немањића, Симеону Мироточивом, познатом и као Стефан Немања.
Нови, 63. том Православне енциклопедије ће упознати читаоце са разним православним епархијама и манастирима. Говори се о манастирима који су основани при храмовима преподобног Сергија Радоњешког, а такође и о Серпуховском женском манастиру, посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице; говори се о манастиру преподобног Силуана Атонског, који се налази у Француској, као и о Симбирском женском манастиру, посвећеном нерукотвореној икони Господа Исуса Христа.
У овом тому се налазе и текстови о Серовској и Краснотуринској епархији, Серпуховском викаријату Московске епархије, Сестрорецком викаријату, Сиднејској и Аустралијско-новозеландској епархији Руске Православне Заграничне Цркве, Симбирској и Новоспаској епархији Руске Православне Цркве, као и Симферопољској и Кримској епархији Руске Православне Цркве.
Неопходно је обратити пажњу на чланак о праоцу Симу, најстаријем сину Ноја, као и о старозаветном патријарху Симеону.
Ту су и чланци о Сибару, отшелнику из 6. века, кога спомиње знаменити аутор раног средњевековља, Григорије Турски; о римокатоличком светитељу Сигфриду, мисионару у Скандинавији; о Сигурду Крсташу, краљу Норвешке; о познатом реторичару раног средњевековља Сидонију Аполинарију. Том садржи текстове о апостолима Сили, Силуану и Симеону.
Посебан значај има чланак о Символу вере. По већ устаљеној традицији, садржај чланака објављених у 63. тому Православне енциклопедије пропраћен је богатим илустративним материјалом: мапама у боји, многобројним фотографијама портрета, као и делима црквене уметности.
Извор: Инфо-служба Епархије бачке
