Последњи број листа „Каленић“ за 2021. годину, започиње Божићном посланицом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована којом архијереј своју паству позива на препознавање мира који доноси Богомладенац. Такође, Епископ, позивајући се на речи Светог Григорија Богослова, поручује да празновање Рођења Христовог треба да буде „богодолично“, а не „панигирично“, то јест, „пре свега богослужбено, литургијски, а не само уз јело, пиће и музику“.
Након посланице следи „Слово на рођење великог Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа“, које је саставио Свети Амфилохије Иконијски, а за наш лист превод са руског језика је израдио Небојша Стевановић, дипломирани студент Православног богословског факултета у Београду.
У сусрет Богојављењу, налази се и беседа Свештеномученика Иполита Римског, оца из другог века, као и кратак одељак о великом кондаку Романа Мелода на Богојављење, блаженопочившег Епископа шумадијског Саве Вуковића.
У овом броју уредништво доноси и литургијску проповед протојереја ставрофора др Зорана Крстића изговорену на празник Обновљења храма Светог великомученика и победоностца Георгија – Ђурђиц, у Саборној цркви у Крагујевцу – на дан прославе крсне славе Његовог Преосвештенства Јована, Епископа шумадијског.
Након тога следи беседа проф. др Богдана Лубардића са Катедре за философију Православног богословског факултета у Београду, под именом „Христос слово љубави; или: О Деспоту Стефану Лазаревићу и параболи о сејачу и семенима“. Ова беседа, изговорена је на Десетој смотри црквеног беседништва Епархије шумадијске у парохијској заједници у Малом Поповићу, 13. новембра 2021. године.
Такође, у часопису се налази и текст Владимира Марјановића под насловом „Функција чтеца – Богословско-литургиолошки аспект“. Овај текст представља скраћену и за штампу прилагођену верзију мастер рада који је ове године одбрањен на Православном богословском факултету, под менторством проф. др Србољуба Убипариповића.
Читаоци листа „Каленић“ ће, такође, читати и приказ књиге Мати Марије Скопцове „Достојевски и садашњица“, објављене на српском језику у издавачкој кући „Библос“ из Београда, чији су преводиоци Јелена и Иван С. Недић.
У часопису су објављена и сећања на преминуле свештенослужитеље – протојереја Милована Мићића, Драгана Алића, Новицу Ескића и Светислава Радосављевића.
Заступљене су и сталне рубрике (Из летописа Шумадијске епархије, службени епархијски део о променама у Епархији и служењима епископа Господина Јована, Дечија страна).
Извор: Епархија шумадијска
