Type Here to Get Search Results !

Епископ Јован: Христос је лекар сваке наше болести

 

У четвртак 23. децембра 2021. године када наша Света Црква слави Светог Јована Деспота српског, Епископ шумадијски господин Јован је служио свету Литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу. Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Милић Марковић и јереј Стефан Дамјановић и ђакон Мирослав Василијевић. За певницом су појали протојереј Александар Борота, јереј Владан Костадиновић и вероучитељ Страхиња Савковић.


Звучни запис беседе


Тумачећи Христове речи које смо прочитали у данашњем Јеванђељу, Владика је истакао:

Христос свим људима нуди спасење, али под условом да своје срце усмеримо ка Њему јер нас Он никада неће одбацити. Христу припада све, да спасава, да суди живима и мртвима, и Његова је сва власт. Нико не познаје Оца до Син, ни Сина до Отац. Христос открива Бога Оца свакоме ко верује у Сина. Нико не може познати тајну Свете Тројице, али нам је ипак она откривена онолико колико нам је довољно за спасење. Ми видимо Бога онолико колико га носимо у својим душама. Ко не зна Бога Оца треба да се обрати Богу Сину јер нам Он открива онолико колико ми можемо да поднесемо. Нико није могао да каже “ја сам пут истина и живот” осим Господа Исуса Христа. Ко иде путем Христовим налази мир у души својој, а онај који нема мира у себи, он не може ни да шири мир око себе, и такав човек стално живи у грчу. Такви људи се муче и зато Господ њима каже да ће их одморити. Најуморнији човек је грешан човек. Да ли је наш вера исправна можемо проверити једимо Светим Јеванђељем. Мржња је супротна љубави, и самим тим када мрзимо ближњега свога ми се супротстављамо Богу. Зато свој мир треба да проналазимо у Христу. Лакше је лечити тело него лечити душу, али ни душу није тешко излечити ако свој лек проналазимо у Цркви, односно у Христу. Христос је лекар сваке наше болести, и телесне и духовне, али само ако ми то хоћемо. Јарам Христов је Наука Христова и због тога Господ хоће да свој јарам збацимо како би нам Он предао јарам свој. Када се човек оствари у једној врлини, та врлина повлачи за собом и друге, и као што жедан човек пије воду, а она му се све више тражи, тако и овај човек све више чезне за врлинама.


Извор: Епархија шумадијска