На дан када Црква прославља Свете апостоле Филимона, Архипа и Апфија и Св. мученицу Цецилију, у редовној канонској посети Храму Светог Саве у Грачацу, началствовао је Светом Архијерејском Литургијом Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића и старешине храма јереја Милана Костића са ђаконима Стефаном Симићем и Синишом Јовановићем. За певницом је појао протопсалт Светосавског храма у Краљеву г. Иван Трајковић, док су причастен певале Ирина Костић и Теодора Марушић, млади појци грачачког храма.
Ваведење Пресвете Богородице је стара или прва слава осмовековног храма у Грачацу, која се прослављала све до прве половине 19. века када је храм обновљен и од када слави свог ктитора Светог Саву. Последњих година увела се пракса да се прва слава не запоставља и да се из године у годину и она прославља торжествено, а ове године се духовна радост удвостручила посетом нашега Епископа, кога, као што председник ЦО грачачки г. Никола Божилов истиче, увек са радошћу и љубављу дочекујемо. Овај дан је за г. Николу Божилова био посебно радостан, јер га је Епископ рукопроизвео у чин чтеца. У храму се сабрао велики број верних и готово сви су приступили Светом Причешћу.
У својој беседи на крају Литургије Епископ Јустин обратио се верном народу са освртом на јучерашњи велики празник Ваведење. Пресвета Богородица одлази у храм, где ће узрастати у врлини, док је Господ не удостоји као кротку и смирену слушкињу да буде Мајка Сина Божијег, да роди Емануила, Избавитеља света – за шта се и ми постом, трудом и молитвом припремамо током овог поста, за празник Божића, рођења Богомладенца Христа. Владика се затим осврнуо на данашњу јеванђеоску причу, о излечењу крвоточиве жене и Јаирове кћерке. Говорећи о овом догађају, Владика нас је поучио да некада као људи мислимо да Господу нешто није могуће или да се неће догодити ако није по нашем људском плану.
Кренувши да исцели болну девојку, Господ се задржа на путу, међу мноштвом народа, међу којим се нашла и крвоточива жена која оздрави дотакавши се само Његових хаљина. Тада гласници јавише да се девојка упокојила и изгледало је као да је Господ спречен да учини исцељење, као да је могуће да Он буде спречен у ономе што је намерио, а Господ оно што намери, то и уради. Не само да је исцелио жену која га се дотакла, већ је и васкрсао Јаирову кћер. Као што је у овој причи Господ учинио, тако чини и свима нама, свакога дана – тако нас избавља и спасава за Вечност. Зато, ми смо дужни да Му се захваљујемо, да благодаримо. И као што благодаримо Господу, не смемо да заборавимо да будемо благодарни и међу људима, међу онима који нас изненаде неким даром или пошаљу за нас по некоме дар. Изнад свега и увек морамо бити захвални Господу за све – за исцељење, за благодатни мир у Духу Светоме, а највише за сједињење са Њим, за примање Крви и Тела Христовог, за то што смо као хришћани некада и више искушани од других, али да се захваљујемо и да се молимо Богу, јер је он истински Син утехе и мира.
У радости смо се растали од Епископа са жељом скорог поновног виђења.
Извор: Епархија жичка
