На празник Обрезања Господњег, када наша Црква прославља и Светог Василија Великог и када по Јулијанском календару почиње Нова година, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије началствовао је литургијским сабрањем у Храму Светог великомученика Георгија, уз саслуживање свештенослужитеља Архијерејског намесништва другог ваљевског и појање хора при новонасељском храму.
У литургијској проповеди, утемељеној на јеванђељском одломку који се чита у овом дану (Лк, зачало 6, 8) Епископ Исихије објаснио је символику чина обрезања – знака завета Божјег старозаветног народа од времена Авраама, који се испуњава на Богомладенцу Христу према традицији у осмом дану по рођењу детета. Он бива обрезан и, по заповести анђела Божјег, добија име Исус, што значи Спаситељ света. Други догађај описан у овом одломку, хронолошки далеко после првог, везан је за други долазак Христов у храм. Било му је дванаест година и у том узрасту јеврејски дечак постаје „син закона“ (јевр. „бар мицвах“) и ступа међу одрасле, може да слуша реч Божју и размишља о њој. Оба ова уласка се закључују тиме да је Господ Христос напредовао у расту код Бога и људи, рекао је Владика Исихије.
Важно је рећи да Господ Христос није другачији од остале деце тог узраста и да тек треба да научи да опажа, говори, мисли… Да се у Њему обликују ум, осећај Божје љубави и морала, као и доживљај светиње и одговорности. Речју, све преузвишене људске особине, које су заправо божанске и које је Он Сам, као Син Божји и један од Пресвете Тројице, поклонио нашој природи – истакао је ваљевски архијереј.
Према расуђивању Светих отаца, највиша одлика Христовог смирења јесте управо обрезање, јер се оно давало као завет Богу, али као завет грешног човека који обрезује своју плот да би се ослободио греха и предао Богу. Господ Христос прима обрезање, иако није имао греха, појаснио је Владика Исихије чин из старозаветне традиције, који је у новозаветном добу, крсном Христовом жртвом, заменила Света тајна крштења, односно духовно обрезање у име Свете Тројице, у коме „умиремо“ за свет и рађамо се у живот благодати.
У данашњем дану прослављамо и Светог Василија Великог, једног од највећих отаца ране Цркве, као и почетак световне Нове године по Јулијанском календару.
Сви треба да се помолимо да ова година буде благословена и да Бог настави да даје Своју благодат свима нама, као и да размишљамо о томе шта смо све добили од Господа. Такође, да не допустимо да нас обесхрабрују и смућују невоље које Господ попусти , већ да знамо да оне користе за наше поправљање и наш пут ка Господу. Оне су попут обрезања и проливања крви, којом се спасавамо од свог греха и којом учествујемо у страдању Христа Спаситеља, Који је дошао да спасе свет и да нам дарује живот вечни – закључио је Владика Исихије.
На крају богослужења Владика Исихије је честитао празник верном народу, упутивши благослове свима који дочекују Нову годину, као и онима који су „привремено отишли“ и преставили се Господу. Да се сви заједно једног дана нађемо пред лицем Божјим и прославимо Га у Светој Тројици.
Извор: Епархија ваљевска
_(1)_(1)_(1)_(1)_(1).jpg)
.jpg)
