Дана 25. фебруара 2022. године у манастиру Острогу, изненада се упокојио у Господу у 59. години, острошки служитељ, презвитер Ранко Радоњић.
Звучни запис беседе протопрезвитера-ставрофора Драгана Станишића
Звучни запис беседе јеромонаха Владимира (Палибрка)
У недељу месопусну, 27. фебруара 2022. љета Господњег, на празник Преподобног Авксентија и Светог Кирила Словенског, у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, служена је Света заупокојена Литургија крај одра јереја Ранка Радоњића, који се јуче изненада упокојио у острошкој светињи.
Началствовао је подгорички парох протојереј-ставрофор Драган Станишић, уз саслужење острошког свештеномонаштва, свештенства и молитвено учешће настојатеља острошког протосинђела Сергија, свештенства, монаштва, породице Радоњић и вјерног народа. Одговарале су монахиње из манастира Ћелија Пиперска.
Након прочитаног Јеванђеља бесједио је о. Драган.
– Помињемо и молимо се за покој душе члана Цркве Божије, за покој душе онога који је током свога свештенослужења био богогласна труба овога Јеванђеља и са ових двери често служећи Свету Литургију понављао јеванђељске ријечи. А јеванђељске ријечи су исповиједање саме Свете Тројице и ми овдје, Црква Божија, ова евхарситијска заједница исповиједамо данас Свету Тројицу и вјерујемо да ће овај христољубитељ, овај наш брат кога до јуче имасмо међу нама, добити покој душе своје и прећи гдје је десна страна Господа, гдје су они који су вјеровали у Господа Исуса Христа и испуњавали све оно што смо чули, творили заповијести Божије о љубави према Богу и према ближњима, а то је заиста могуће једино помоћу Божијом и благодаћу Духа Светога – рекао је о. Драган.
Он је, такође нагласио да кроз Цркву знамо да у Господу Богу нема мртвих, већ да су сви живи.
– Када се хришћанин представља, прелази из овога свијета у бољи. Онда ми с једне стране благодаримо и славимо Бога, а с друге стране и тугујемо, нарочито најближи због растанака, али са свијешћу да ћемо се поново срести и да смо већ сад у Сабору небеском, одакле нас благосиљају наши преци и сви свети и Свети Василије Острошки, а помазује нас сами Господ – истакао је о. Драган.
После причешћивања вјерног народа, саслужитељи су над одром оца Ранка одслужили мали помен.
Опраштајући се од свог брата саслужитеља, острошки сабрат јеромонах Владимир је рекао да му је била велика част што је служио са оцем Ранком, те да је много пута био свједок његове велике ревности у служби.
– У то смо се увјерили када смо дошли и пронашли његово тијело у келији острошкој и тамо смо нашли Јеванђеље које је било отворено за Задушнице. Он се, значи већ спремао за службу Божију. А Требник је такође био отворен на јектенију за упокојене. То је мени велики наук и велика школа, да увијек треба бити приправан, увијек треба бити спреман за службу Божију, јер каже Господ ”у чему те нађем, у ономе ћу ти судити”. Ја вјерујем и ми смо свједоци да је Господ нашао брата нашег, свештенослужитеља Ранка, спремног да служи службу Божију. Он ће да је служи у Царсву небеском са свима светима, са Светим Симеоном Мироточивим, са Светим Василијем Острошким и да моли Бога за нас грешне да и ми идемо тим путем ревности у служби према Богу, ревности за Цркву Христову, којим је он ишао – бејседио је о. Владимир.
Сјећајући се разговора са о. Ранком, казао је како му је више пута говорио да је Богу и Светом Василију благодаран, јер му је Свети Василије након много кћери измолио сина Стефана, због чега је из захвалности и дошао да служи у Острогу.
– Често ми је говорио да му је Свети Василије измолио сина Стефана и да је због те благодарности он одговорио на ту љубав Светог Василија према њему и дошао у ову острошку светињу да му служи честито, што је он чинио све до посљедњег дана живота свога. Некако је велика символика и то што је он отишао од нас на празник Светог Симеона, који је такође имао много дјеце. И наш брат Ранко је оставио много дјеце, оставио примјер људима како треба да буду плодни, како треба дјецу да изводе на пут. Стално је говорио, само да школујем своју дјецу. Толико му је било стало да изведе на прави пут своју дјецу и ето, није срце издржало јер је водио битку на неколико фронтова. Водио је битку у Острогу за ову светињу, водио је битку за своју душу као свештенослужитељ и водио је битку за своју дјецу, за своју породицу, да изађу на прави Божији пут – истакао је о. Владимир.
Потом су саслужитељи, заједно са острошим настојатељем о. Сергијем, свештенстом, монаштвом, породицом Радоњић и вјерним народом, са сузама и надом у васкрсење и живот вјечни, испратили одар са тијелом о. Ранка из острошке светиње којој је вјерно служио за Подгорицу, гдје ће у Грабавцима бити обављена сахрана.
Извор: Манастир Острог
