Празник Преподобног Јевтимија Великог, у сриједу 2. фебруара 2022. године, молитвено је прослављен у манастиру Успенија Пресвете Богородице – Пива, гдје је Свету Архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске уз молитвено учешће вјерног народа.
Након Литургије и освећења славског колача, ријечима празничне бесједе сабранима се обратио Преосвећени Епископ Методије, честитајући празник, а имендан о. Јевтимију.
„Нека је на многаја љета његов дан ангела, његов патрон и заштитник кога данас прослављамо Свети Јевтимије Велики. Наша вјера која је хришћанска, она је и јевтимијевска уједно зато што ништа друго Свети Јевтимије Велики није радио него преносио ону благодат и златну нит духовну, хришћанску, јеванђељску и проповједао, чак, и сам у пећини то је радио, у пустињи палестинској, између Јерусалима и Јерихона, по предању. Та благодат и љубав Божја, којом се појио и коју је ширио око себе, окупила је на хиљаде његових ученика од којих су неки најпознатијих и највећих Кириак Отшелник, Свети Сава Освећени, који је прорицао нашем Светом Сави Српском да ће доћи принц и оставио му у његовом манастиру у Палестини, патерицу и икону Тројеручицу“, казао је Владика.
Додао је да је то једини прави доказ и јасан знак да је наша хришћанска вјера континуитет.
„Она се са душе на душу протеже до данашњег дана, а ми ћемо је предати, благодаћу Божјом, покољењима која буду долазила после нас и тако све до краја свијета и вијека. Записано је да је Јевтимије Велики рекао, поучавајући своје монахе који су се око њега подвизавали, пратили његов духовни подвиг и хришћански живот, и подражавали, говорио им је да није важно гдје човјек живи, да не треба стално да се сељака из мјеста у мјесто, тражећи у мјесту и у географској одредници неку своју срећу, покој и мир. Рекао је да је на сваком мјесту човјек призван да чини добро и да буде добар и на оном, на ком га Господ постави, на том треба да буде добар и да чини добро“, поучавао је Његово Преосвештенство.
Није важно на ком мјесту живимо, већ је важно, указао је Преосвећени Владика Методије, како живимо.
„Важно је да будемо добри на било ком мјесту да се налазимо. Народ је то, кроз своје поуке, предања и пословице које је ширио, на тај начин, преносио Јеванђеље и овај народ, у овом крају. Све те светоотачке поуке, које су дошле преко Светих Отаца до данашњег дана, какав је био Свети Јефтимије, сабирале су се у народној и епској поезији, народним умотворинама, изрекама, добијале су онај свој прави, истински, јеванђељски израз и сачувале онај основни садржај“.
„Сјећајући се данашњег Светитеља кога прослављамо, сјећамо се Христа Бога нашег и да подражавамо онако како су подражавали ученици Јевтимијеви, да и ми тако подражавамо те божанске, истинске, праве и хришћанске врлине. Он је још говорио својим ученицима да свака вврлина коју хришћанин чини ако није засољена љубављу, она је бљутава. То је једна велика истина, није довољно само чинити неко добро дјело, оно мора да буде зачињено и љубављу. Љубав је та која чува да се то не уквари, као што со чува храну да се не уквари. Без те врлине и без љубави која ће да „осоли“ сваку врлину, свака ће се друга врлина укварити. Основна, једина, истинска, суштинска врлина јесте љубав, а то је име Онога Коме се ми клањамо Бога љубави, Оца и Сина и Светог Духа“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
