Од понедјељка, 7. фебруара, богослужбени живот у Загребу одвијаће се у гимназијској капели Светог Саве. Повратак у храм Преображења Господњег очекује се половином марта. О важности Саборне цркве и њеној обнови разговарали смо са професором др Драганом Дамјановићем и оцем Душком Спасојевићем, старјешином храма.
У земљотресу магнитуде 5,4 степени који је прије непуне двије године, 22. марта 2020, погодио Загреб и његову околину, тешко је оштећена и Саборна црква Преображења Господњег. Kатедрални храм загребачко-љубљанских митрополита претрпио је оштећења и у земљотресима на Банији, крајем исте године (28. и 29. децембра).
До сада су изведени основни заштитни радови. Око храма и у њему постављене су заштитне скеле. Обијени су слојеви малтера који су пријетили да наставе са даљим урушавањем, а слиједи и учвршћивање угрожене конструкције. Радови на храму су већ неко вријеме у току, а од понедјељка, 7. фебруара, ”црква на Цвјетном”, биће затворена за посјете и богослужења. Литургијски живот ће се, док трају радови, одвијати у гимназијској капели на Светом Духу.
О значају Саборног храма, његовом стању након потреса, али и о обнови која је у току, разговарали смо са старјешином храма, протојерејем-ставрофорoм Душком Спасојевићем и универзитетским професором др Драганом Дамјановићем, историчарем умјетности.
Колики је значај храма Преображења Господњег за модерни изглед Загреба и његову архитектонску баштину?
Драган Дамјановић: Преображењски храм кључан је споменик сакралне архитектуре деветнаестог стољећа у Загребу. На изградњи и пројектирању опреме храма радили су најзначајнији загребачки архитекти 19. и 20. стољећа: Фрањо Клаjн, Херман Боле и Станко Клиска. Својим положајем на сјеверној страни Прерадовићевог трга храм је истодобно једна од грађевина које су најприсутније у урбаној слици Загреба. Управо стога је и појединачно законски заштићен као споменик културе.
У каквом стању се налази храм Преображења Господњег? Колико је оштећен у првом, а колико у другом земљотресу?
О. Душко Спасојевић: Наша црква претрпjела је значајна оштећења у земљотресу 22. марта, али и у банијским потресима. Оштећени су сводови храма и звоник, а угрожена је и статика конструкције. Храм не би издржао нови земљотрес те јачине. Конзерваторски завод у Загребу издао је 5. маја 2020. мјере заштите за обнову храма. Тада смо одмах приступили постављању заштитно-радних скела, које су биле неопходне због заштите вјерних, али и због провођења конзерваторско-рестаураторских истраживања. Богослужења се и даље, готово двије године након потреса, одвијају под скелама. Надамо се, не још дуго.
Иако је у земљотресу оштећена конструкција храма, највидљивија оштећења су изнутра, на сводовима са којих је отпао малтер, а са њим и живопис из 2007. године. У којој мјери је земљотрес нанио штету храму у умјетничком смислу?
Драган Дамјановић: Док храм на прочељима наизглед није претрпио већа оштећења, у унутрашњости је пад дијела жбуке и цигли са сводова оштетио столарију – стасидије [клупе], преграду између такозване женске и мушке цркве, пјевнице, као и остали дио опреме, полијелеје. Највећу штету, међутим, претрпјело је зидно сликарство. Са свода испред иконостаса и испред хора попадао је највећи дио фресака. Оштећени су и сви остали сводови у цркви. На њима се, као и на зидовима, уочава низ пукотина у жбуци те одвајање жбуке од зиданог дијела сводова и зидова.
У цјелини гледајући, у успоредби с осталим доњоградским старијим црквама, храм Преображења Господњег није тако јако страдао, односно, у умјетничком смислу није претрпио непоправљиву штету. Оштећена столарија може се без већих проблема поправити, а сада је прилика и да се врати у изворно стање из 19. стољећа. У случају фресака на сводовима треба донијети одлуку хоће ли се враћати у стање прије потреса или ће се изводити потпуно нове композиције.
Међутим, најопаснија су конструктивна оштећења која нису видљива голим оком. Стога је важно што се приступило учвршћењу конструкције како не би при неком евентуалном будућем потресу храм додатно страдао.
Богослужења су, убрзо после загребачког земљотреса, настављена под скелама. Шта је до сада урађено на обнови храма, а шта је потребно да се уради?
О. Душко Спасојевић: Сводови храма су, како би се спријечило даље урушавање малтера, санирани изведбом ФРЦМ сустава и попуњавањем видљивих пукотина. Било какав озбиљнији грађевински захват није био могућ прије израде пројектне документације за цјеловиту обнову. Такође, како је професор Дамјановић рекао, наш храм је заштићен као споменик културе, због чега је било неопходно и одобрење надлежног Конзерваторског завода.
Прихваћено је рјешење конструктивне санације ојачањем конструкције храма фугирањем и попуњавањем зидова и надвоја постављањем челичних затега, изведбом ФРЦМ система, али и постављањем новог челичног кровишта с АБ серклажима. Стање фасаде након земљотреса такође је лоше. Предвиђено је њено обијање и облагање цркве и споља ФРЦМ мрежама. Према техничком рјешењу, санираће се и звоник храма челичном подконстукцијом.
Цјеловитом обновом биће израђена нова фасада, кровиште, електроинсталације, систем терморегулације, нова расвјета, а биће уређена и порта храма.
Иако је познато да се Загреб налази на трусном подручју, не можемо рећи да су земљотреси чести. Најразорнији земљотрес који је забиљежен у Загребу био је 1880, а јака су била и два земљотреса почетком 20. вијека. Колико је тада Загреб оштећен и на који начин се у то вријеме приступало обнови храма?
Драган Дамјановић: Најјачи документирани потрес који је погодио Загреб, јесте онај од 9. новембра 1880. године. Загреб је у то вријеме био далеко мањи град него данас, имао је мање од 30 000 становника, па се не могу до краја успоређивати настале штете. Међутим, јасно је да је тај потрес био далеко јачи од потреса који је погодио сјеверозападну Хрватску 22. марта 2020. Потрес из 19. стољећа био је отприлике јак као и потрес који је погодио Петрињу и околицу 29. децембра 2020. године.
Готово све старије грађевине у центру и на обронцима Медведнице [планина на чијим јужним обронцима се налази Загреб] страдале су 1880, а особито цркве, од катедрале, фрањевачке цркве, цркве у Гранешини, Реметама, Кашини и других; али и јавне грађевине попут зграде Генералкоманде, данас галерије Кловићеви двори на Горњем граду, те стамбених објеката. Обнова која је услиједила због добре организације радова била је изнимно брза.
Преображењски храм није претрпио велику штету у потресу 1880., али ни у потресима 1905. и 1906., вјероватно због тога што се тада радило о новијој грађевини, која је осим тога солидно грађена. Наиме, будући да је храм подигнут на некадашњем гробљу и меком тлу, архитекта Клајн извео је врло дубоке темеље који почивају на дрвеним пилонима. То је значајно допринијело његовој стабилности.
Након потреса 1905. и 1906, сводови цркве додатно су учвршћени жељезним затегама. Оне су несумњиво умањиле оштећења у потресима 2020. године. Након ојачавања конструкције које ће бити изведено у наредним мјесецима сигурно је да ће храм бити додатно учвршћен и да ће у будућности спремније дочекивати евентуалне сличне природне катастрофе.
Многи Загрепчани, али и људи добре воље из цијелог свијета донирали су средства за обнову храма. На које све начине се финансира обнова?
О. Душко Спасојевић: Одмах након земљотреса почели смо са акцијом прикупљања финансијских средстава за обнову Саборне цркве. Многи људи добре воље, свјесни важности нашег храма за православну заједницу у Загребу, али и његовог значаја за умјетничку и архитектонску баштину града, одазвали су се на позив и донирали средства која ће нам бити од великог значаја приликом обнове.
Док је финансирање конструктивне санације цркве обезбеђено из Фонда солидарности Европске Уније (ФСЕУ), цјеловиту обнову, тј. остатак трошкова сносиће Црквена општина Загреб. У томе ће нам од великог значаја бити средства која су прикупљена донацијама.
Поред Саборне цркве, у Загребу наша Црква има још два богослужбена мјеста – манастир Свете Петке на Светом Духу и капелу светих Петра и Павла на загребачком гробљу Мирогој. Гдје ће се одвијати литургијски живот у Загребу у наредном периоду и када очекујете повратак под сводове храма Преображења Господњег?
О. Душко Спасојевић: Од понедјељка, 7. фебруара, богослужења ће се одвијати у гимназијској капели Светог Саве, на адреси Свети Дух 122. И иначе тамо, током претходних неколико година, имамо свакодневна богослужења, па и свете литургије суботом, недјељом и празником.
Предност тог богослужбеног мјеста је што на капели постоје велика врата која гледају ка атријуму Гимназије. Када се врата отворе добија се један прилично велики простор, тако да немало људи може не само да стане, него и да активно прати богослужење. Ово је посебно значајно због противепидемијских мјера којих се у једном таквом простору можемо без проблема придржавати.
Иако је рок за извођење конструкцијске санације 1. мај, Саборна црква неће морати све вријеме да буде затворена. Мислим да ће извођач завршити са свим радовима због којих не можемо користити храм до половине марта и да ћемо се већ почетком Часног поста вратити богослужбеном животу у Саборној цркви. О томе ћемо, чим будемо имали конкретан датум, обавијестити јавност.
Разговор водио:
Ђакон Петар Козакијевић
