"Ми који Христово име носимо у своме срцу, ту веру кроз љубав и добра дела треба да сведочимо свету. Када је тешко немојмо се плашити, људски је осетити умор и тугу, али то никада не сме да нам постане животни став", рекао је Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, који је са благословом и у присуству Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, беседио након отпуста великопосног вечерњег богослужења у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару.
Уз хоростасију Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, а у молитвеном присуству Преосвећене господе епикопа ремезијанског г. Стефана; топличког г. Јеротеја, хвостанског г. Јустина; и марчанског г. Саве, протопрезвитер Иван Штрбачки, парох при храму Светог Саве, служио је недељно великопосно вечерње богослужење, у смирај Крстопоклоне недеље, 14/27. марта 2022. године, у заветном спомен-храму Светога Саве на Врачару.
Првих шест недеља Великог поста према богослужбеном правилу подразумевају недељно великопосно вечерње на којем се због појања великог великопосног прокимена врши вечерњи вход са кадионицом, а по завршетку појања једног од два велика великопосна прокимена који се од недеље до недеље смењују, свештенослужитељи светле одежде замењују тамним (љубичастим), и од тога тренутка богослужење добија покајни карактер.
Након вечерњег отпуста поучним речима сабране је са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, поучио Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског. У својој надахнутој беседи Епископ Јустин је говорио о тајни крста Христовог, поучавајући сабране да је целокупан наш живот саткан од животних корака који су, заправо, крстоношење, ношење крста који је увек израз наше љубави и слободе, оне љубави која се у жртви остварује.
"И када је тешко свакоме од нас, када се небо затвори, када "Христос спава" како говори Свети Григорије Богослов, када мислимо да смо остављени од свих и свакога, да се наше молитве не чују и да помоћи нема, често се питамо где си Боже? Или, пак, неко из нашега окружења може рећи: Где је тај твој Бог у кога ти верујеш? А ми са последњим атомом вере и снаге треба да укажемо: Ено Га на крсту. Распет са своје две руке у свој вечни загрљај прихватајући и позивајући, нудећи утеху, охрабрење, надахнуће и радост свакоме од нас. То је тајна крста и одговор зашто је Христос морао да страда из љубави своје. А љубав у Православној Цркви јеванђелски схватана није никаква емоција, није никакав сентимент, није никаква романса, љубав у Православној Цркви јесте увек и вазда жртва", рекао је Епископ хвостански г. Јустин у својој надасве поучној беседи са амвона спомен-храма Светог Саве на Врачару.
Извор: Телевизија Храм
