Говорећи о молитвеном правилу током поста за хришћанина као савременог човјека под теретом свакодневних бројних обавеза, протојереј – ставрофор Гојко Перовић је издвојио јутарњу и вечерњу молитву, Нови завјет и Псалтир.
У оквиру циклуса предавања током Великог поста, под називом „Пост и молитва“, у организацији Српске православне црквене општине (СПЦО) Котор, пред бројном публиком синоћ у црквеној ризници, о Гојко Перовић је подсјетио да се пост не односи само на храну већ да је то и духовни подвиг уз свакодневну молитву Богу.
Како манастирски типици нису свима доступни, постоје свакодневна молитвена правила за хришћане, а једно од предивних искустава, како је казао, јесте разговор са Пресветом Богородицом.
„Станеш испред иконе Мајке Божије и читаш те стихове које су написали свети људи ( из њихове потребе да разговарају са Богом). А наша заступница, посредница пред Господом је Пресвета Богородица. Неко ће упитати што ће нам заступници.Одговор је зато што је Бог хтио да уради наше спасење тако да не можемо то радити једни без других“, казао је о. Гојко.
Присјетио се и савјета блаженопочившег митрополита Амфилохија, који су „скраћени докторат из теологије за свакога“.
„Митрополит је био на Светој гори, био је свуда, научио је добро ту науку, а Бог га је изабрао, послао из Мораче у Богословију у Београд, па на факултет, па у Атину, Рим, Париз, а све самлио једним народним искуством. Он је једнако причао и са цариградским патријархом и попом Лопушином кога је затекао још живога на врх Жабљака. То је био Амфилохије, из њега се изливало човјекољубље и он је свакога уважавао као да је цар. Од њега сам чуо да би било лијепо у току поста читати Божју ријеч. Она је у Светом писму. Велико је Свето писмо. Што да читам из Светог писма? Ако нијеси студент теологије, ако ниси искушеник или монах, ако ниси поп, ако ти је живот такав да немаш пуно времена за дубље у те теме, постоје неки дјелови да, када би сво Свето писмо недајбоже нестало, а остала само та два, ту би било све што је у цијелом Светом писму. То су четири Јеванђеља у Новом завјету и Псалми у Старом завјету“, казао о. Гојко.
Подсјећа да су Ћирило и Методије, када су кренули да описмене Словене, понијели Јеванђеље, Псалтир и Апостол „и настала је цијела цивилизација православних Словена, односно словенских хришћана“.
„Што је радио Ђурђе Црнојевић када је изгледало да све пропада? Молим вас потражите какви су предговори књига штампаних на Цетињу у вријеме Црнојевића. То је права апокалипса – „Ево пошто чујемо да све пропада и да окупатори агарјански, турски, заузимају црву по цркву, пале наше цркве, пале наше књиге, ми смо одлучили да овдје на Цетињу све то штампамо“... И што су штампали? Опет Псалтир, Часослов... То је било најјаче оружје јер се видјело да наилази пропаст“, казао је о. Гојко, указавши на визионарство јеромонаха Макарија и Ђурђа Црнојевића, који виде „страшну уру пред очима“ и који знају да ако штампају те књиге да ће народ опстати у будућим вјековима окупације.
Тако је и било а искра слободе се раширила из Цетињског манастира, али не због ко зна чега, већ управо јер су се ту читале поменуте књиге.
„Човјек треба да се моли јер је његова грађа таква да ће да се распе сваки час... Он је танка, танка творевина, као нека паучина анђеоска. Човјек је створен да би причао с Богом. Човјек је ускраћен ако не прича с Богом. Пошто ми не можемо непрестано да се молимо Богу као калуђери и не можемо да читамо све те књиге, све је у Православном молитвенику који се може наћи у свакој црквеној књижари. Поред Молитвеника ту су још Псалтир и Нови завјет (Јеванђеља). Ко то држи тај је на добром путу“, казао је о. Гојко.
Додаје и како све поменуто може бити тек само пуки формализам, али и да пост управо и служи да нас „продрма“.
„Пост су свети оци установили да, тога што је Адама преварио око јела, и ми њега око јела преваримо, држећи се онога што је Господ рекао - да не живи човјек само о хлебу него о свакој ријечи која излази из уста Божјих. Пост у Православној цркви је тако конципиран – мање јела, а више молитве“, казао је о. Гојко.
Подсјећа да је ријеч пост настала од придјева пуст, што значи пустиња.
Затим је прочитао стих из 54. Псалма који каже: „Пренеси на Господа своју бригу и Он ће те прехранити. Неће дати довијека посртање праведнику“.
Вративши се још једном на Псалтир „који сам себе тумачи“, каже да је то говор простога , једноставнога човјека, који прича о животу о Богу, људима и људској судбини у 150 псалама, најразноврснијих...
„Видиш у њима да неко тражи Бога, неко је нашао Бога, некога муче непријатељи, неко их је побиједио , неко је задовољан животом, неко не зна што ће од себе... Све је један исти човјек писао, побожни . То је људска драма, лијепо испричана, једним поетским ритмом, да стварно можеш да дишеш оне стихове Псалама. Значи , пренеси на Бога бригу своју“, казао је о. Гојко.
У времену када је човјек оптерећен разним бригама значајне су, рекао је даље, свакодневне молитве Богу који држи све у руци, па и самога човјека и све његове проблеме, амбиције, среће и несреће.
„Да би ти стално био „конектован“ на ту истину потребна је свакодневна молитва... Кад дођеш испред Светога Василија, слава му и милост, ти осјећаш да људи нешто могу. Неће он изаћи да живи живот умјесто тебе. Али ће он, што год да ти се деси, бити ту. Он предсатвља цијелу једну репрезентацију светих људи којих је колико звијезда на небу. Е кад си „на вези“ са њима, онда осјећаш једно растерећење, али и обавезу“, казао је о. Гојко, подсјетивши да је Острог велика светиња јер то свједочи ниска искустава која говоре да је „свако је добио неки сигнал, неко ободрење , па је нако оздравио, неко добио посао, положио испит који никако није могао да положи, па се неко заљубио, неко некога вјерио“...
Под Острогом је видио и најбоље наше спортисте.
„Оне који су све тренинге прошли, који су најбољи на свијету, али су дошли тамо јер знају да то што су истренирали и што су побиједили, представља само неки људски лимит. И он добро зна, баш тај најбољи, који је на врху свијета, он зна да се он не пита, са свим својим тренинзима, тренерима, стимулансима. Јер дошао је тамо гдје дувају најјачи вјетрови. Како би рекао Његош: „Што се више к врху славе пење, то је већи среће непријатељ“. Зато је најнормалније, што један човјек може да ради, да се моли Богу“, поручио је између осталог о. Гојко Перовић.
Извор: Црквена општина Котор
