Дана 27. марта 2022. године, у 3. недељи Великог поста под називом Крстопоклонство, митрополит Иларион, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, служио је Литургију Светог Василија Великог у московској цркви посвећеној Богородичиној икони „Свих жалосних Радост“ у улици Бољшаја Ординка.
Архипастиру је саслуживало свештенство храма.
После сугубе јектеније владика Иларион је узнео молитву за мир и прекид међусобног непријатељства.
На крају богослужења архипастир се обратио верном народу:
„У име Оца и Сина и Светога Духа,
У Недељу Крстопоклонства Света Црква износи на поклоњење Часни Животворни Крст Христов да бисмо усред Великог поста примили посебну духовну снагу која исходи од Крста Господњег.
Та снага је благодат Господа нашег Исуса Христа, коју је Он даровао Крсту, како би нас Крст заштитио од свакога зла, како би био наш путоказ на путу живота, да бисмо, гледајући у Крст Христов, духовно и физички јачали.
У књизи Изласка постоји прича о томе како је народ Израела прошао по безводној пустињи. И одједном су пронашли извор, али се испоставило да је вода у њему горка. Народ је негодовао против Мојсија. Тада је Мојсије бацио свој штап у извор и вода је постала слатка и питка.
Већ у ранохришћанској Цркви ова прича се сматрала за праобраз Крста Христовог, јер Крст Христов чини наш живот испуњеним благодаћу Божијом, претвара горчину у сладост и даје нам снагу, наду и утеху.
У данашњем читању Јеванђеља по Марку чули смо речи Господа Исуса Христа: „Ко хоће да иде за Мном, нека се одрече себе самога и узме крст свој и иде за Мном“ (Мк. 8,34). Господ Исус Христос је изговорио ове речи и пре него што је био разапет на крсту. Својим духовним погледом већ је предвидео Своју смрт, Своје страдање, и већ је припремио овај крст не само за Себе као оруђе казне, већ и за сваког верника као спасоносну силу која ће му помоћи да иде кроз живот.
Господ заповеда да свако носи свој крст. Тај крст је сачињен од тежине животних потешкоћа сваког понаособ. То могу бити и неизлечива болест, тешке животне околности или људи који окружују човека и са којима му је тешко да живи, и многе друге животне ситуације.
Господ нас позива да се одрекнемо себе, односно да не размишљамо о својој удобности, својој корисности, свом благостању, успеху, већ да мислимо, пре свега, о Богу и томе како да свој живот не посветимо себи, него Господу и нашим ближњима.
Господ пита: „Јер каква је корист човеку ако сав свет добије, а душу своју изгуби?“ (Мк. 8,36), односно каква је корист човеку ако стекне материјално богатство, постигне успех, благостање, а притом наштети својој души, не успе да стекне благодат Духа Светога у својој души?
Господ изговара и речи које некоме могу изгледати неразумљиве: „Ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је“ (Мк. 8,35). Реч „душа“ се користи у различитим значењима. Говорећи о човеку, може значити својство његовог бесмртног духа, а може значити и живот човека. Када Господ каже ко хоће да спасе своју душу, овде се реч „душа“ користи у значењу читавог живота: ако је човеку стало само да сачува свој живот, своје благостање, земаљску удобност, изгубиће спасење. А, ако човек жртвује свој живот за друге људе, ако свој живот принесе престолу Божијем и каже: „Господе, ево ме, ево Ти мој живот, учини са мном оно што хоћеш, и учини са мојим животом што Ти желиш“ – тада ће се спасти.
Света Црква нас подсећа на то у овој недељи Крстопоклонства. Зато звуче ове Спаситељеве речи из Јеванђеља по Марку и зато се Крст Христов износи на средину храма, да му се поклонимо и да се окрепимо силом благодати Божије која из њега исходи.
Поклонимо се Крсту Христовом и замолимо Господа нашега Исуса Христа да нам подари снагу да прођемо подвиг Великог поста, да носимо свој животни крст, да идемо путем који ће нас довести до спасења и Царства Божијег. Амин.“
Затим се митрополит Иларион поклонио Крсту Христовом.
Извор: Мospat.ru
