У оквиру великопосног циклуса предавања, који организује Православна црквена општина Бар, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намјесник подгоричко-колашински, у суботу, 19. марта, у крипти Саборног храма Св. Јована Владимира у Бару одржао је предавање на тему “Пост и молитва”.
Своје предавање о. Гојко је почео објашњењем констатације да Црква на почетку поста позива све своје чланове, свештенике и вјерни народ, на пост и молитву те да пост није само храна него и појачана молитва. Даље је говорио о томе каква треба да буде наша молитва и шта заправо значи појачана молитва.
“У типику Цркве свакодневна молитва хришћана, оно што до данас имамо сачувано као нека молитвена правила, у највећем броју су типици манастирски и ово што данас имамо штампано као молитвенике за хришћане, то су углавном молитве које су извучене из монашких типика”, казао је о. Гојко и појаснио како изгледа монашко молитвено правило из којег су дошле молитве, које смо ми хришћани позвани да свакодневно упражњавамо у свом духовном животу.
У наставку предавања прота је поучио сабране да редовно практикују разговор са Богом, указавши на то да није лако почети причу с људима, а камоли са Богом. Подсјетио је на јеванђељске приче гдје апостоли, које је Бог изабрао да буду с Њим, слушају, рецимо, причу о сејачу и сјемену, или неку другу, и питају Господа шта то значи. А јеванђелист напомиње: бјеше им се срце окаменило па нису разумјели. Дакле на више мјеста у Новом завјету људи који су свој живот посветили Богу и које ништа друго не занима него да Бога чују и разумију, били су у стањима да не разумију.
“Е сад, пошто нити можемо, нити требамо, да сви идемо у богословију или на теолошки факултет да бисмо разумјели Бога, оно што нам се заповиједа, били ми писмени или неписмени… то је да се непрестано молимо Богу. А то непрестано што се у манастирима стварно одвија као непрестано, нама се заповиједа да стане бар на редовно јутарње и вечерње правило, које је тако сложено и саткано да су то молитве које су писали свети Божији људи”, казао је отац Гојко и додао да те молитве нису написане као последица неких њихових научних истраживања већ су то разговори са живим Богом: “Дуго су се трудили, бирали ријечи, тражили ријечи и нашли ријечи којима се свака побожна душа може обратити Господу Богу.”
