Угледајмо се на подвиг Светих 40 мученика Севастијских и будимо истрајни у својој вери, и иако нисмо позвани на мучеништво у крви позвани смо да своју веру у Христа и у Јеванђеље Његово сведочимо пре свега сами себи, да сами себе увек надахњујемо, побуђујемо, храбримо и да истрајемо на путу Васкрслог Христа, рекао је Епископ Јустин у цркви Светих апостола Петра и Павла после Литургије пређеосвећених дарова на Топчидеру на дан када савршавамо молитвени спомен на Светих 40 мученика Севастијских 22. 03. 2022. године.
Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Јустин, викар Патријарха српског служио је у уторак треће седмице Великог поста, на дан када савршавамо молитвени спомен на Светих 40 мученика Севастијских 22.03.2022. године, Литургију пређеосвећених дарова у цркви Светих апостола Петра и Павла на Топчидеру.
Епископ Јустин се верном народу обратио поучном архипастирском беседом на крају Литургије пређеосвећених дарова, говорећи о Севастијским младенцима које наша Црква молитвено спомиње на данашњи дан.
Епископ је говорећи о подвигу мучеништва младенаца истакао да можемо да се угледамо на тај подвиг и да треба да будемо истрајни у својој вери, и да иако нисмо позвани на мучеништво у крви позвани смо да своју веру у Христа и у Јеванђеље Његово сведочимо пре свега сами себи да сами себе увек надахњујемо, побуђујемо, храбримо и да истрајемо на путу Васкрслог Христа. Преосвећени је указао и посаветовао верни народ да је потребно да имамо добар однос према Богу, ближњем и самом себи и да треба да верујемо у Бога онаквог какав Он заиста јесте - Бог истине, милости, правде и љубави и да из љубави према ближњем свако од нас треба да уложи труд у однос према ближњем а то није лако, јер треба да прихватимо и заволимо другога без кога нама нема спасења, а тај ближњи често у нашем животу може да буде и искушење.
Преосвећени је очински указао и посаветовао вернике да све то потребује и изискује огроман подвиг и огромно одрицање које се може сравнити са подвигом мученика Севастијских и да је управо период Великог поста у коме се налазимо јесте позив нама да се замислимо, а да бисмо размишљали потребна нам је тишина јер живимо у времену и простору буке. А у данашње време свако од нас би требало да се осами и да завири у себе размишајући о себи и о свом духовном путу, односу према Богу, према ближњем и према себи.
Извор: Телевизија Храм
