Говор Његове Светости Патријарха Кирила на седници Врховног Црквеног Савета 18. марта 2022. године
Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил предводио је 18. марта 2022. године рад Врховног Црквеног Савета Руске Православне Цркве, преноси Прес-служба Патријарха московског и целе Русије. Отварајући скуп, Његова Светост се обратио присутнима уводном речју.
Срдачно поздрављам све чланове Врховног Црквеног Савета.
Прошло је доста времена од нашег последњег сусрета, одиграо се велики број догађаја. Данас морамо да донесемо низ одлука на дневном реду, али и да разменимо мишљења о ономе што се одвија. Пре свега, о ономе што се дешава у Украјини и како то утиче на међуправославне и међуконфесионалне односе. Поделићу са вама информације о мојим видео конференцијским састанцима са римским Папом и кентерберијским надбискупом, када сам веома детаљно разговарао, пре свега, о питању безбедности људи у Украјини, као и о односима православаца и католика у вези са украјинском темом. Све то је важно у погледу наших односа са Католичком Црквом, са англиканском заједницом и, наравно, у погледу билатералних односа између Патријарха и Предстојатеља ових Цркава. Верујем да је састанак, чак и путем видео линка, али прави сусрет лицем у лице, имао позитиван значај како за одржавање добрих односа између наших Цркава, тако и са становишта формирања заједничког, колико је то могуће, приступа поводом ситуације у Украјини.
Такође бих желео да кажем да оно што се дешава у Украјини захтева од нас не само озбиљну анализу са црквене тачке гледишта, већ и наше молитве. И да још једном нагласим да је Руска Црква, упркос веома негативном политичком контексту, данас позвана да очува духовно јединство нашег народа – руског и украјинског народа – као једног народа изниклог из Кијевске Крстионице. Ово јединство је несумњиво изложено одређеним опасностима у условима ратних дејстава, а ако говоримо о спољном фактору – у интернет-простору: информациони простор је такође постао бојно поље, и у том простору има много дезинформација, директних лажи, провокативних изјава које могу изазвати негативна осећања људи, ометати брзо решавање сукоба и помирење. И у овом контексту сматрам посебно важним оно што се данас дешава у нашој Цркви – у Руској Федерацији, Украјини, Белорусији, другим земљама. Верујем да позиција Цркве може постати прави миротворни фактор, који позитивно утиче на оно што се дешава у нашој братској Украјини. Посебно ревносно треба да узносимо молитве за мир и, наравно, да наша молитва буде праћена конкретним делима. А најконкретније и најважније данас јесте пружање помоћи онима који су страдали у овом сукобу, пре свега избеглицама које се, између осталог, налазе на територији Руске Федерације.
Помагање људима који страдају услед сукоба има широку подршку јавности, а ми намеравамо да умножимо наше напоре служећи суседима доприносећи тиме помирењу међу нашим народима. Али, у свим историјским условима треба пажљиво обављати наше обичне послове на које све позивам. То се пре свега односи на молитве и непрестана залагања у очувању добрих односа међу народима који су укључени у овај сукоб. Црква не може да даје никакав други сигнал осим миротворног, јер је наша паства свуда – и на једној и на другој страни барикада.
Сада неколико речи о дневном реду данашњег састанка. Разговараћемо о низу питања, а посебно о теми увођења система образовања на даљину на богословије. Овај пројекат се реализује преко Просветног одбора у оквиру реформе система теолошког образовања и представља општу тему за Врховни Црквени Савет. Данас ћемо поново скренути пажњу на ову тему, која је већ дуже време једна од најважнијих на нашем дневном реду. Верујем да ће формат образовања на даљину, који је почео да се уводи у систем духовног образовања, повећати доступност нашег образовања на богословијама, академијама и, наравно, да ће повећати свој обим, тј. да ће усмерити рад ка широј публици.
Технички, сада је све савршено, квалитет телевизијске слике је одличан, тако да заиста постоји илузија заједничког присуства. Али, уз све то, очигледно је да формат образовања на даљину није довољан, и да је могућ само у контексту разумевања да је то само додатно средство образовног процеса. Ни у ком случају, ма колико то било примамљиво, формат образовања на даљину не треба да буде главни, водећи. Може се сматрати само помоћним и додатним.
Следећа тачка дневног реда односи се на усавршавање свештенослужитеља. Већ смо стекли одређено искуство у овој области и усавршавање даје позитивне резултате. Причаћемо данас и о овом систему. Замолићу оца Максима да изнесе своја размишљања.
Желим поново да кажем да је, наравно, много пажње посвећено и да се посвећује ономе што се дешава у Украјини. Још једном желим да истакнем важност чињенице да се у мојим личним контактима путем видео комуникације и са римским Папом и са кентерберијским надбискупом огледао висок ниво сагласности и разумевања. И, можда, најважнији утисак који сам стекао јесте тај да се наши саговорници нису удаљили од нас и да нису постали наши непријатељи, што значи да политички контекст, милошћу Божјом, не руши везе које смо градили са нашом браћом, или, како се сада каже, партнерима, упркос поражавајућим критикама одређеног дела наше црквене заједнице. Сећате ли се свих тих позива да иступимо из Светског савета цркава, да се прекину билатерални односи. Речено нам је да је то издаја Цркве и тако даље, и тако даље. Данас смо уверени у следеће: да се све ово није десило, наша Црква би била у потпуној изолацији, и не бисмо имали ни најмању прилику да нашим партнерима пренесемо наше схватање ситуације, наше виђење онога што се дешава. И, што је најважније, у овим партнерима не бисмо имали прилике да видимо људе који се са разумевањем односе према ставу Руске Православне Цркве. Стога смо од живота добили убедљиву потврду исправности тока развоја односа са православним и неправославним хришћанима, који је наша Црква заузела у послератним годинама. Наравно, наше учешће у раду Светског савета цркава било је веома важан фактор у развоју ових односа и стварања одређене атмосфере поверења, што нам данас у овим условима много помаже.
Извор: Мospat.ru
