На празник Цвети, у коме прослављамо успомену на величанствен догађај уласка Господа Христа у свети град Јерусалим, Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије предводио је литургијско сабрање у саборном храму, уз саслуживање свог заменика протонамесника Филипа Јаковљевића и свештенослужитеља из Ваљева. Свечаност богослужења умножило је појање Дечјег и Камерног хора „Емануил“ под управом Вање Урошевић.
Како нас учи наша Света Црква, на празник Цвети Господ Христос улази у свети град Јерусалим као Месија, завршивши све што је чинило домострој спасења. Уласку је претходило до тада невиђено знамење – Васкрсење Четвородневног Лазара, које се међу људима прочуло по Јудеји у време тамошњег највећег празника Пасхе, а међу фарисејима и књижевницима изазвало бојазан од угрожавања ауторитета. Будући да Му се нису могли супротставити, одлучују да Га убију, као и Његовог пријатеља Лазара, не би ли затрли доказ о учињеном чуду. Народ, а посебно мала деца, дочекује Спаситеља у храму. Зато, објаснио је у литургијској беседи Владика Исихије, овај празник обележавамо са акцентом управо на деци и делимо им врбице и звончиће. Тиме оживљавамо бацање палминих гранчица у славу Христову у Јерусалиму.
Господ је ушао јашући на магарету. Није Он улазио на велелепним кочијама, нити јашући коња, који је знак достојанства и световне силе, већ смирено и скромно ушао тако у Свој град. Једини Он може да каже да је Јерусалим Његов, да је храм Његов, да је дигнут Њему. Прослављали су Га сви они који су поверовали у Њега након чуда која је учинио. Али, многи од њих ће, заједно са првосвештеницима, за неколико дана викати:“Распни Га“, јер људи су колебљиви и подложни утицајима масе, иако је то богопротивно и богомрско- указао је Владика Исихије.
Тај тренутак из земаљског живота Господа Христа наук је за све нас до данашњих дана. Морамо да знамо да сви одговарамо за своје поступке и да не смемо да допустимо да други утичу на нас. Наравно, посаветовао је Владика Исихије, можемо да разговарамо, да мењамо мишљења ако нас разумно увере, али никако не смемо да допустимо да гомила, бука, галама и насиље учине да променимо срце. Очекивања људи оног времена била су да Господ преузме световну власт, ослободи их од римског ропства и сиромаштва, те да убудуће живе у просперитету и благостању. Али, истакао је ваљевски архијереј, нису разумели да Царство Христово није од овог века.
Христос је цар вечности и Његово царство нема краја, супротно од царства овог света, јер је свет сачињен од палих људи и лежи у греху. Не може овде да се зацари безгрешни. Престо на који је Он имао да узиђе јесте крст, који га је чекао и коме Он са добром вољом иде. Данас почиње Његово успињање на крст и зато следећих седам дана зовемо Страсном седмицом, када се молитвено и духовно удубљујемо у Његов поход ка крсту и Његово распеће, које је заправо Његово устоличење као Цара славе- објаснио је Владика Исихије симболику данашњег и дана који предстоје.
Данас Господ осећа радост и прихватање од народа, иако зна да је то само један бљесак после кога наилази страдање и смрт. Сви сабрани у светом храму дочекују Господа и треба у срцу да Му узвикују „Осана“, јер знају да је Господ присутан на Светој Литургији. Закључујући данашњу проповед, Владика Исихије је благословио окупљене да увек чувају независност свог ума, не дозволе утицај масе и никада се не посраме имена Господњег и своје Цркве. Да и у добрим временима, али и данима гоњења увек прослављају Спаситеља.
Као и ранијих година, на празник Цвети велики број верника, посебно оних најмлађих, је примио Свету тајну причешћа.
Извор: Епархија ваљевска