У шесту недјељу поста – Цвјетну, када прослављамо празник уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, молитвено и свечано је било у Бијелом Пољу.
Свету Архијерејску Литургију, у Саборној цркви Светих апостола Петра и Павла, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије.
Вјерни народ који пости Васкршњи пост, причестио се Светим Тајнама Христовим.
По одслуженој Литургији, одржана је традиционална свечана свенародна литија. Литија је, уз учешће бројних вјерника, пошла од Саборног храма, прошла кроз град и вратила се до древне бјелопољске светиње, немањићке задужбине, проносећи благослов и радост данашњег празника када је Господ Исус Христос ушао у Јерусалим.
Сабранима се ријечју архипастирске бесједе обратио Преосвећени владика Методије, честитајући велики и дивни празник Цвијети, који симболизује ону прву литију на чијем челу је био Христос Господ заједно са својим сљедбеницима, апостолима, ученицима и народом који Га је пратио.
„Из Тиберијадског језера или Генисаретског мора, како га још називају, а које се налази на 200 метара у географској депресији односно испод нивоа мора, кренуо је у ту величанствену литију, у успињање у Јерусалим, који је на 760 метара надморске висине. Дакле, успињао се, као што смо се и ми данас успињали, подражавајући прву Христову литију, из овог града и с трга бјелопољског пели смо се све до олтара цркве Светих апостола Петра и Павла, у ову светињу, ка којој су се уз ову страну успињали вјековима наши преци“, рекао је Владика.
Подсјетио је да кад је Христос Господ дошао пред Јерусалим, надомак Маслинске горе, послао је своје ученике да Му доведу магарицу са младунчетом, рекавши им гдје да оду и траже.
„И каже: Ако вас буду питали за шта ће вам, реците да треба господу. Ученици су с вјером отишли и довели магарицу и магаре на које нико још сједао није. Шта нам то симболизује и шта нам показује слика из Јеванђеља које смо данас чули? То значи да је Господ као Цар, који је долазио у Јерусалим и успињао се, као што сваки цар има право да узме превозна средства и има право на првенство, значи да ће он први да усједне на магаре на које нико до тад сједао није и ући као цар, уз усклике: Осана! Слава на висини Богу! Са тим усклицима и палминим гранама народа, који Га је дочекао, ушао је у град као истински Цар“.
„Не као цар који ће да освоји силом неку територију, него је долазио као Цар мира, јер је написано у пророчким књигама: Кажите кћери Сионовој, то значи Израиљу цијелом, Јерусалиму граду: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу. Значи, Господ улази, долази као цар мира са миром и благословом не само за један ограничени земаљски простор, не само тог града у који је улазио, него постаје Цар васељене“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Епископ Методије је навео да то Његово успињање из подножја Генисаретског језера до Јерусалима, а то је успон од хиљаду метара надморске висине, јесте предобразац Његовог успињања на крст, које ће услиједити послије усласка у Јерусалим.
„То је, такође, и предобразац Његовог успињања из ада, који се десио послије Његовог васкрсења, па до самог престола небеског да сједи са десне стране Оца небеског. Тако и ми, као онај народ који се тискао око Христа, ишао за Њим у тој величанственој литији да уђу с Њим заједно у небески град Јерусалим, а то је предобразац Царства небеског, и ми данас подражавамо ту прву литију и идемо као народ изабрани Божји, као сљедбеници Христови и кличемо: Осана Сину Давидовом, цару Израиљевом“, казао је Преосвећени Владика.
Напомињући да није истина да је тај исти народ говорио: Распни га, распни, у Јерусалиму, неколико дана касније, већ су то говорили други људи, који су били у Јерусалиму и нијесу Га слиједили.
„Ми, цијели свој живот треба да усредсредимо ка том једином, истинском, правом, суштинском циљу, а то је да будемо прибрани народу који слиједује Христа и који Му кличе: Осана Сину Давидову, цару Израиљеву, а не да не сљедујемо за Њим и будемо, не дај Боже, као они који су, неколико дана доцније, говорили оне страшне ријечи. Господ да нас умудри, сложи и обожи, да нас облагодати, јер они који иду за Њим напајају се ријекама благодати и енергијама Божјим, које излазе из бића Божјег, тиме се хране и постају истинске и праве личности, достојне предака својих којима треба да сљедујемо и светитеља из рода нашег“, поучавао је Владика.
Епископ је, овом приликом, највећим епархијским признањем – Медаљом Светог великомученика и побједоносца Георгија I степена одликовао г.дина Ранка Дамјановића, досадашњег предсједника ЦО Бијело Поље „за показану љубав према својој Цркви, а нарочито за предани рад и залагање док је обављао дужност предсједника ЦО Бијело Поље“.
„Данас имамо посебну част да нашем брату, који је био досадашњи предсједник ЦО и који се успињао, успиње се даље и успињаће се још много година за Христом и народом својим у небески Јерусалим, у тој вјечној литији којој краја нема док не увре у Царство небеско, Ранку Дамјановићу, да уручимо одликовање као знак признања и захвалности за све што је он све ове претходне године учинио да се обнови духовни живот на овим просторима“, казао је Епископ Методије.
На урученом одликовању захвалио је г. Ранко Дамјановић, рекавши да не сматра да је он сам „урадио нешто посебно, већ да су радили сви заједно у Одбору, на челу са Владикама и свештенством“.
„Ја се надам да ће тако и овај Одбор да настави да ради, млади људи да дођу на наша мјеста и покажу да знају боље и више. Захваљујем се свима на сарадњи, свим члановима одбора и овом народу, увијек, сам говорио да нема бољег народа него што је у Бијелом Пољу. Желим да се захвалим нашем Високопреосвећеном Митрополиту Јоаникију, који је дуго година био овдје Епископ, заиста, смо имали дивну сарадњу са њим, и да пожелим добродошлицу нашем младом Владици, да настави стазама које му је утабао претходник, а из свега што смо до сад видјели, надамо се да ће живот у овој Епархији бити унапређен још више. Особито желим да ова светиња још више заблиста и да поред ње подигнемо, једног дана, духовни центар о коме смо сви толико сањали. Надам се да ћемо и досањати тај сан“, рекао је Ранко Дамјановић.
Умјетник Лука Јоксимовић је за ову прилику урадио умјетничку слику на којој је приказан већи дио храмова бјелопољске Црквене Општине у које су се уградили: Ранко Дамјановић, скоро пуне двије деценије, а са њим и: Мишо Радовић, Зоран Локтионов, Радомир Прелевић. Црква, по ријечима протојереја-ставрофора Дарка Пејића, архијерејског намјесника, неће заборавити ниједног свог добротвора, изразивши захвалност: Жељку Радовићу и упокјенима: Вулу Дробњаку, Петру Раковићу, Миодрагу Белом Ракоњцу.
* * *
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на Лазареву суботу, 16. априла 2022. године, Свету Архијерејску Литургију, у манастиру Светог Георгија – Добриловина.
Саслуживали су му: архимандрит Исаија (Крговић), јеромонах Владислав (Цветковић), јеромонах Андроник (Ракочевић), протојереј Данило Дамјановић, протојереј Александар Крговић и јерођакон Јаков (Нинковић).
Сабранима се архипастирском бесједом обратио Епископ Методије, говорећи о данашњем великом празнику - Васкрсењу четвородневног Лазара.
Казао је да је у светом Јеванђељу речено да је Господ оживио три мртваца: ћерку старјешине синагоге, удовичиног сина из Наина и четвородневног Лазара, вративши их у биолошко-психолошки живот.
„То не значи, кад их је оживио, да их је васкрсао васкрсењем којим је Он васкрсао, него их је поново вратио у биолошко-психолошки живот, не само због њих да би још поживјели на земљи, него понајвише због других да би кроз то увидјели да је Он Син Божји кроз Кога је све постало, Који је сваку људску душу извео, створио и увео из небића из небића у биће, у ову матицу живота“, рекао је Владика.
Додао је људском роду ништа у овом свијету није прешније од тога да побиједи смрт и врати смисао свом постојању.
„Зато је Христос и оживио Лазара, који је дуго после тога поживио, иако је четири дана провело у гробу његово тијело и почело да се, по законима природе, разлаже, иако је сестра Лазарева, кад је Христос рекао да се уклони камен са гроба, рекла: Немој Господе, почео је, већ, да заудара, почело је тијело да се распада. Господ је рекао: Ако вјерујеш, видјећеш славу Божју“, бесједио је Његово Преосвештенство, напомињући да су Лазарева болест и његова смрт били на то да се пројави слава Божја.
„Ми, понекад, оптерећени свакодневним проблемима, заборавимо да се захвалимо, да схватимо и осјетимо да смо добили највећи дар који је могао неко да добије, а то је да смо добили живот, да смо добили личност, душу и тијело, да смо створени по лику Божјем и да је за нас одређено нешто много више од овога што сваки дан овдје проживљавамо. Губећи полако вјеру и заборављајући онај крајњи циљ гушимо се у бригама овог свијета“, поучавао је Преосвећени Епископ Методије.
Управо данашње Јеванђеље, навео је он, говори да су свакоме дани избројани, те кад год неко умре у овом свијету, без обзира на године, свако је умро у свом дану.
„Умро је у дану у којем га је Господ призвао да пређе из овог свијета у виши, али је најбитније да повјерујемо у Христа, као што је Он рекао сестрама Лазаревим и као што је народ, који је видио кад је Он оживио Лазара, повјеровао у оно што је Он до тад говорио. То су ријечи вјечног живота и онај који вјерује, и ако умре, живјеће. И ми, који смо овдје потврдили своју вјеру у Њега, сљедујемо за Њим, дошли смо на свету Божју службу која се зове евхаристија, односно захваљивање, на чему захваљивање – што смо ушли у матицу живота и што нас је Господ створио, што нам је све што имамо дао, што у сваком тренутку дишемо овај ваздух несвјесно, што нам срце куца, што се развијамо и пролазимо кроз овај живот и што треба само оно мало да учинимо - да освијестимо све што смо од Бога добили и што нас, ако Бог да, на крају овог земаљског пута чека“, казао је Владика Методије.
Поручио је да нам је Господ дао наду у оно Његово васкрсење, којим ћемо, по Његовом обећању, сви васкрснути у последњи дан.
„Христос је васкрсао тијелом и душом у трећи дан, али, иако је то духовно тијело, и није било више душевно, овај биолошки, психолоки живот као наш, ипак, то не значи да није било материјално. Он је васкрсао и преобразио материју свог тијела и показао каква ће материја да буде у небесном Царству Божјем. Материја је преображена благодаћу Божјом и васкрсењем Христовим и то се зове нова твар или нова материја. Христос и Његово тијело је нова твар и то је она твар којом треба да постанемо сви ми у онај последњи дан када ћемо се, ако Бог да, опет сабрати, а ова Литургија јесте предокус тог сабора вјечног, литургијског које чекамо и за које се молимо“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.
