Вероучитељ Дејан Драмићанин: Милунка Савић – светао пример војника Божијег и страдалника Христовог

Истинском хришћанском духу, сваки сукоб je стран, али се у тешким тренуцима, чак и у сукобу  мора узети учешће, и на неки начин покушати да се хришћанском врлином осветли  то тамно време страдања и Голгόта.

Милунка Савић је српска хероина Великог рата и најодликованија жена у историји ратовања. Крила је своје груди претварајући се да је мушкарац како би се борила за Србију, а у наредним годинама је исте те груди окитила орденима Легије части, Карађорђевом звездом са мачевима и постала једина жена носилац француског одликовања ,,Ратни крст са златном палмином граном“. Ова девојка из села Копривница код Рашке, заменила је своју хаљину униформом српског војника, ошишала косу и под именом Милун Савић храбро закорачила у Балканске ратове, а након њих и у Први светски рат, у коме је била поносни члан легендарног гвозденог пука – најелитнијег одреда наше војске.

Милунка се добровољно пријавила за борбу за ослобођење, жртвујући себе уместо свог брата, не би ли спасила не само физички опстанак своје породице, већ и образ отачаства и народа светосавског.  Она је истинско чедо нашег народа који се вековима напајао православном вером и православном етиком жртве за другога. Генерације наших људи ходили су путем који нам је пропутио Свети Кнез Лазар – мученик Косовски – који је одабрао пут жртве ради вечног Царства Божијег, а не овог овоземаљског и пролазног. Тај снажан светосавски и светолазаревски дух је у претходним столећима красио биће овог рода православног и само захваљујући њему смо прошли кроз вековно турско ропство, али и кроз недаће које су нас сачекале на почетку двадесетог века. Милунка је била плод тог стабла укорењеног у вери у Христа Господа…

Живот испуњен страдањем, жртвом и борбом се није прекинуо и завршио у вихору Првог Светског рата. Током Другог Светског рата, организовала је амбуланту која је помагала људима који су рањени у току сукоба. Немачки окупатор ју је из освете одвео у логор на Бањици, тако да је ни та чаша страдања  није мимоишла. Скромност хришћанску и љубав, она је пројављивала  у временима мира јер је осим своје кћерке одгајила још тридесет петоро деце која су била ратна сирочад радећи као чистачица у хипотекарној банци. Ова слика из Милункиног живота је, по мени, још и узвишенија од невероватних ратних заслуга ове хероине – у одгајању те деце се види истински пример христолике љубави на коју нас Господ и Јеванђеље позивају. Заиста, како каже Јеванђеље, таквих је Царство Божиje.

Нажалост, оваква жена, највећа јунакиња Првог Светског рата, и особа изузетне љубави и пожртвованости за своју Отаџбину је, своје највеће понижење доживела управо од власти државе за коју је све дала. Комунистичке власти су Милунку одвеле у такво сиромаштво да је у извесним периодима морала да се храни у народним кухињама да би преживела. И тада је показала своју хришћанску величину јер јој је Француска држава, која је сматра и својим херојем, нудила гостопримство, али она је одбила ту понуду и остала да живи на својој родној груди, да својом жртвом сведочи истинске вредности и да буде пример макар нашем времену, јер се о њој у времену комунизма није смело говорити.

Сматрам, да у временима попут ових Милунка може нама послужити као пример. Јер нашем народу је неопходан опоравак и преображај, а до њега се може доћи само уколико у срцима наших људи поново заструји онаква вера каква је породила Милунку и милионе других. Без окретања светлости православне вере и православног живота, нама нема спасења колико год били вешти у политичким играма које овај свет намеће. Неопходно нам је окретање ка Христу, шта год неки мислили о томе – јер до истинске правде, мира и љубави не може доћи без и мимо Христа Господа.

Вероучитељ Дејан Драмићанин

Извор: Епархија жичка