Гост новог издања емисије "Врлинослов" на Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке, био је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован. У емисији аутора и водитеља г. Слободана Стојковића, блажењејши владика Јован је говорио о слободној вољи.
Слобода није нека идеја in apstracto, она је запретена (положена) у самом Божанском чину стварања ex nihilo. Још је блажени Августин разликовао нижу и вишу слободу, libertas major и libertas minor. Ова нижа слобода је слобода избора између добра и зла, виша слобода је предавање Христу, тако он у својим исповестима каже: „Ти си нас за себе саздао, неспокојно је срце наше, док не почине у теби, о Господе“.
Слобода је, заиста, скупоцена категорија. Ерих Фром ће разликовати слободу за, и слободу од, а једино што се као у Јаковљевом рвању са Богом може мерити са слободом, јесте оно што је Николај Кавасила назваο „луда љубав Божја“, тј. љубав Божја. О тајанственим исходиштима слободе писао је и Пушкин приликом сагледавања последица терора француске буржоаске револуције, када каже: „света слободо, не, ти ниси крива“. Наиме, француска буржоаска револуција се из племенитих идеала који су полазили од слободе, једнакости и братства претворила у насиље за које је Хегел иронично рекао „једнако је сећи људске главе и главице купуса“.
Управо о овој и оваквој слободи у новом издању емисије "Врлинослов" говорио је блажењејши владика Јован, поред осталог, рекавши: Слобода је егзистенцијални тренутак у човековом развоју, без слободе човек није човек. Слобода је начин постајања, јер нема човека који не жели слободу. Читаво Свето Писмо је путоказ ка слободи, према сведочанству из Светог Писма Бог је апсолутно слободан, а угледајући се на Господа потребно је да се свако од нас сагласи са Божјом вољом.
