Ако размислите, колико радњи чинимо под утицајем страха, супротно логици и здравом разуму, принципима и идеалима.
Али треба понекад само да издржите нападе страха и можете остати верни својим веровањима и обећањима.
Страх се повлачи ако се не сакријеш, већ га погледаш у очи. Страх је слаб и немоћан. Пукне као мехур од сапунице чак и уз слаб покушај да му се одупре. Али овај покушај се мора учинити, а не млитаво капитулирати пред њим.
У исконској људској природи нема страха, јер човек је створен по слици и прилици Божијој, односно по „обличју Божијем“. Страх није од Бога, он увек долази споља.
Кроз све Свето писмо позива се „Не бој се!" — од Књиге Постања до Књиге Откривења.
Код пророка Исаије читамо: "Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укријепићу те и помоћи ћу ти, и подупријећу те десницом правде своје" (Ис 41, 10).
Христос је више пута подстицао своје ученике да се не боје: светог апостола Петра, када му је заповедио да иде према њему по води, уплашене и збуњене ученике, када им се јавио после Свог Васкрсења, а и укрепљујући их уочи Вазнесења. Јер, будући Бог и човек, схватио је колико ће им бити тешко да савладају све сумње и стрепње.
Страх је у сваком случају лош саветник и све што урадимо, подлегнувши му, биће бесплодно и деструктивно.
Митрополит Антоније (Паканич)
Извор: Рravlife.org
