Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије богослужио је на Ђурђевдан, 6. маја у храму Светог великомученика и побједоносца Георгија на Његушима, уз саслужење протојереја Игора Балабана, протосинђела Пајсија (Ђерковића), протојереја Остоје Кнежевића, јереја Игора Пешикана и јерођакона Сионија (Зорића).
По заамвоној молитви пререзан је славски колач.
У архипастирској бесједи Митрополит Јоаникије је рекао да је Свети великомученик и побједоносац Георгије био испуњен Божанском љубављу.
“У вријеме када је хришћанство било гоњено, он је у своме срцу направио стан Богу живоме. И кадаје дошао моменат, када је видио како страдају хришћани гоњени од безбожне римске власти, тада је сваки који је исповиједио хришћанску вјеру већсами тим био осуђен на смрт”, рекао је он.
Додао је да је у вријеме тога великог гоњења почетком четвртога вијека Свети Георгије јавно исповиједио вјеру у Христа Господа.
“А то је одмах значило, не само да губи све повластице, војводску службу и част и славу овога свијета него да ће остати без своје главе. И тако је он, испуњен љубављу Божјом хтио да се уподоби своме Господу, на крсту распетоме, који је ради нас и ради нашега спасења излио своју живоносну крв”, рекао је Владика Јоаникије.
Рекао је да су многи, идући за примјером ветог Георгија, пострадали за Христа Господа.
“Међу њима је била и жена цара Диоклецијана Александра, која је гледајући на Светог Георгија, на његову вјеру и његову одважност у Христу Господу и она повјеровала и пострадала мученички”, казао је Митрополит црноорско-приморски.
Митрополит Јоаникије је рекао да је искра вјере, искра тога огња Божанскога синула и распалила се на Његушима испод Ловћена.
“Честита и благословена породица Петровића је распалила тај огањ овдје. Величали су ту искру Божествену да је синула са Косова и да је овдје у збјег унешена међу горе за вјечну утјеху. А то је искра свете вјере православне”, нагласио је Владика.
Казао је да су Петровићи у ове горе унијели и идеју Немањића и Црнојевића и осталих владарских лоза са овога подручја
“А то видимо по томе како су вјеру чували: на исти начин као и Немањићи, као и Балшићи, као и Црнојевићи – подижући свете храмове, Богу их посвећујући и свецима Божјим”, истакао је Митрополит Јоаникије.
Подсјетио је да је храм Светог Георгија обновљен понајвише заслугом блаженопочившег Митрополита Амфилохија, али и породице Петровић Његош.
Најавио је и његово освећење у току љета или јесени, уколико се сви неопходни радови приведу крају.
“Нека његова обнова буде предуказање и припрема за обнову ловћенске капеле и враћање Његошевих свештених костију у цркву, како је он то завјештао. Да испунимо његов завјет. Даће Бог, треба се добро припремити за то”, поручио је Митрополит Јоаникије.
Казао је да сви добронамјерни људи треба само да погледају на оне који су бранили Његошеву капелу од комунистичке безбожне аждаје.
“Од аждаје коју Свети Ђорђе убија копљем. Од ње имамо остатке, још увијек.Па видимо да поједини људи, поједине групе и групице не престају да клеветају цркву и да шире мржњу. Мени их је лично жао. Тешко томе човјеку који се испуњава мржњом и гњевом против Цркве и против светиње. Они су у великом помрачењу. И молимо се за њхово просвјетљење, јер су то наша браћа. Али видимо да им је толико омиљела та прича и да непрестано сију мржњу. Надамо се да ће свјетлост Божје истине, правде и љубави Божје и њих просвијетлити. То је наша молитва”, казао је Владика Јоаникије.
Владика Јоаникије је нагласио да се ниједан Петровић, хвала Богу, није нађао у зломе дјелу рушења ловћенске капеле.
“Приц Михаило Петровић, унук краља Николе се томе супротставио. Храбро се супротставио, али очигледно је то била мало шира прича и шири планови. И служи Петровићима на част, не само што су цркве подизали и што су народ окупљали, и правили државу него и новијој генерацији Петровића служи на част што се нијесу укључили у то безбожно дјело него су били против”, казао је Митрополит Јоаникије.
У Његошевој родној кући преломљен колач поводом крсне славе династије Петровић Његош. Потом је приређен пригодан празнични програм.
