”Широка је и колоритна лепеза благодатне улоге Светога Духа у животу Свете Цркве. Света Црква увек је руковођена благодаћу Светога Духа. За све што се дешава ми призивамо благодат Светога Духа да сиђе, да нас уразуми и разгори срце” - рекао је Епископ Херувим.
На Педесетницу, 12. јуна 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је Светом архијерејском Литургијом у храму Силаска Светога Духа на Апостоле у Винковцима.
Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Герман Богојевић, протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски, протојереј Немања Клајић, први парох даљски и службеник ЕУО, јереј Срђан Лукић, парох винковачки и ђакон Војислав Николић, ђакон придворне капеле Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу.
Архипастирском беседом Епископ Херувим поучио је сабране о улози Светога Духа у Цркви Божијој, о благодати Светога Духа као темељу духовног живота.
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, нека свима буде на здравље и на спасење Света Литургија и слава нашега храма овде у Винковцима. Нека благодат Светога Духа непрестано храни даровима и обнавља за вечни живот. Благодат Светога Духа да нам буде руководитељ у животу. Једино у благодати, сматрајући да човеку и приличи бити у таквом духовном стању, можемо да схватимо суштину и прави смисао живота на земљи.
Зато Бог Свети Дух и силази на Апостоле, с једне стране да би проширио Реч Божију и посејао семе Јеванђеља, али и да би човеку отворио духовне очи како би видео духовну димензију живота Цркве. Света Црква живи у благодати, не у немиру. Црква проповеда љубав, а не мржњу. Сва искушења на којима човек пада, сви греси које чини, опраштају се благодаћу Светога Духа. Благодаћу Светога Духа уводимо се у суштину духовног живота, продубљујемо духовне димензије и постајемо духовни горостаси. Црква Божија је кроз своју историју неговала подвижнички начин живота који се искључиво темељи у Светоме Духу. Све што се дешава у Цркви има димензију вечности, има молитвословни карактер и дешава се кроз благодат Светога Духа. Свештеници примају благодат Светога Духа да проповедају Реч Јеванђеља и да врше молитвословља одговарајући на тај начин сваком пастирском искушењу које је у духовном животу свакодневица. Нема човека да живи а да не греши. Једино је Бог без греха. Усмеравамо се ка Богу, а благодат Светога Духа нам помаже да можемо добити опроштај овде на земљи и благодат литургијске заједнице где се благодаћу Светога Духа причешћујемо Телом и Крвљу Господњом. Широка је и колоритна лепеза благодатне улоге Светога Духа у животу Свете Цркве. Света Црква увек је руковођена благодаћу Светога Духа. За све што се дешава ми призивамо благодат Светога Духа да сиђе, да нас уразуми и разгори срце. Све то како бисмо могли да размишљамо црквено, а не својим егом који нас одводи у мржњу. Човек мисли да је сам себи довољан ако не живи у заједници, не схвата живот Цркве и Реч Јеванђеља. Нисам ја сам себи довољан и нисам судија сам за себе. Често пута се стављамо на место Судије васељене и судимо свакоме. Чак можда и не знамо разлоге због којих је човек нешто учинио, зашто је донео неку одлуку. Нажалост, човек из своје слабости има потребу да суди. Али, без обзира на све то, Бог ипак позива човека да отвори очи, да види благодат која обитава у Цркви. Бог жели да опрости човеку све грешке како би га опет примио у Заједницу. Тог тренутка када се појединац врати радује се целокупна заједница и учествује у том покајању.
Свети Апостоли добили су силаском Духа Светога благодат да проповедају на свим језицима овог света, јер Христово Јеванђеље треба ући у сваки дом, у сваку душу. Сви смо ми апостоли, проповедници Јеванђеља, уколико живимо благочестивим начином живота. Благодат Божија усељава се у човека и он дише животом Цркве, животом Јеванђеља, и тако као нека врста магнета привлачи људе. Његов живот сведок је његовог односа према Богу, његовог живота у Цркви Божијој. Тако су дисали Свети Божији људи, људи пустиње, сакривајући се од света по испосницама и гудурама и препуштајући себе Господу и благодати Светога Духа. Својим животом позивали су људе Богу. Почевши од Светог Василија Острошког који и дан данас позива људе, па до свих осталих Божијих угодника које у својим молитвама призивамо.
Нека би Господ дао да се у том Духу поучавамо, да Јеванђеље буде круна нашег живота и да се Јеванђељем шири љубав и мир, разумевање и праштање, да схватимо једни друге. Једни другима смо најпотребнији и најважнији и свако размимоилажење и неразумевање одводи нас у хаос и ништавило. Уколико се трудимо да једни друге разумемо и да изграђујемо љубав онда је и благодат ту са нама.
Живели, срећни и благословени били! Амин.
