Данас је на празник Силаска Духа Светога на апостоле, литургијски почела прослава храмовне славе цркве Свете Тројице у Старом граду Будва. Светом литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Гојко Перовић, а саслуживали су му протојереј Драгослав Ракић, јеромонах Василије, протојереј Борис Радовић, протојереј Слободан Лукић, јереј Александар Лекић и јерођакон Јосиф.
Након прочитаног Јеванђеља, бесједио је отац Гојко Перовић, рекавши да цијела хришћанска Црква слави овај дан као почетак спасења, а силазак Светога Духа на апостоле је једна велика тајна без које не можемо схватити Цркву Христову. ”Све што је до тада било, било је само дјело Господње које смо ми гледали, у које смо гледали и о коме причамо, Јеванђеље је препуно прича Господњих и прича о господњим дјелима”, рекао је и додао да свака Света литургија почиње причом и никада нећемо чути двије исте приче, увијек има нешто ново да се каже, а ако је и стара шрича, нови је народ, а ако је и исти народ, друго је мјесто гдје се прича. ”Наша вјера и то због чега славимо Тројчиндан, не може да се заврши са причом, јер ми нијесмо дошли само због приче, него због причешћа. Има прича, а има причешће”, казао је отац Гојко, примијетивши да ми живимо у хришћанском свијету, који је западни хришћански свијет који је остао само на томе да се исприча прича из Јеванђеља, а тај свијет је заборавио дио који се зове Свето причешће, нарочито протестантски свијет. ”Заборавили су на Свете мошти, заборавили су на Свете иконе, али лако је то што су они заборавили, него смо и ми великим дијелом заборавили на то шта је наша Црква ”, рекао је и додао да данас, 30-40 година након што је Црква обновила свој живот овдје у Црној Гори дјелом блаженопочившег Митрополита Амфилохија, и најчешће можемо срести у Цркви људе који питају како се улази у Цркву и шта се тамо ради, а то је зато што смо заборавили смисао Цркве, што и кад идемо у Цркву, волимо да у њој нема никога и да нас нико не гњави, а Бог, као родитељ воли да су дјеца на окупу.
”Није апостол Петар завршио неки филолошки факултет, нису апостоли завршили неки курс страних језика, они су причали језиком којим су причали, али су други чули сваки свој језик, о чему се онда овдје ради? Није овдје поента у језику, већ у јединству које осјећају најразличитији људи”, приближио је отац Гојко, рекавши да којег год да смо народа, школе и рода, имовинског стања, сви смо позвани овдје да будемо око исте чаше и истог стола, управо то је Црква и ако то разумијемо, онда ћемо разумјети и Јеванђеље, и Апостол, и молитве, и тропаре, и кад се сијече славски колач, и кад се неко крштава, итд. ”Ако то разумијемо, онда смо браћа и сестре, ако то разумијемо онда се овоме који прича може казати ”оче”, ако смо сви заједно у Чаши, онда је и поп отац, онда си ти сестра, а ти си брат, онда те ријечи нешто значе и можемо рећи да смо народ Божији”, нагласио је отац Гојко и додао да смо без тога јединства у Светом причешћу као разбијена војска, као најпосвађанији људи, ако смо без те везе коју даје Дух Свети, зато свештеник на свакој литургији упорно износи тај путир и каже: ”Приђите.”
Отац Гојко је у својој бесједи такође нагласио да је Црква дом који не познаје никакве разлике, подсјетивши још једном којико се различитих људи на Педесетницу разумјело у исти глас и додао: ”Па како да се ми онда овдје у Будви, у Црној Гори, у Српској Православној Цркви, како ми да се дијелимо ако су се онога јутра кад је Дух Свети сишао на апостоле, разумјели и Арапи, и Јевреји, Римљани, Африканци, Сиријци, итд, а ми да се дијелимо и кошкамо испред Цркве и у Цркви, да се свађамо ко је за кога гласао, ко је гдје био, кад је ко кренуо на литије и томе слично.” Нагласио је да смо тада гори од оних који никада нису крочили у Цркву, јер они и не знају шта треба, а нама се дало много, Свети Сава, Свети Петар, Свети Василије, Митрополит Амфилохије, Паријарх Павле, свако покољење које се родило код нас је имало бар једнога који је свијетлио и нико не може да каже да не зна како треба и нико не би требало да каже да не зна шта је Црква. ”Барем овдје у Будви, у Боки, Црква је увијек окупљала народ, иако су царства пролазила, државе се мијењале, барјаци и грбови и закони се мијењали, полиција се мијењала, али се овај закон да се окупљамо као једно у Светом причешћу, никада се није мијењао”, рекао је и нагласио да је то једини закон који нас може одржати у памети, закон Божије службе, истина Светог причешћа и истина Цркве Божије.
”Ако смо и почели да се дијелимо, ево смо од јутрос опет почели да обнављамо Цркву Христову, чућете и молитве, данас се молимо да се све обнови и да све дође на старо. Данас је рођендан Цркве, па ако смо шта гријешили, ако смо радили шта не треба, ако смо сами себе издали, данас је почетак да радимо како треба”, нагласио је и подсјетио да нам господ поручује да се не окрећемо назад и да се опоменемо Лотове жене.
”Бог нас позива и Црква нас позива да од данас радимо све како треба, у напредак и Божији блазослов, те нека нас Господ задржи у тој науци и нека благослови све вас и све ваше у вјекове вјекова”, рекао је на концу своје јеванђелске празничне бесједе отац Гојко Перовић.
По прочитаној заамвоној молитви, освештан је и пререзан славски колач, а након Свете службе Божије, старјешина цркве Свете Тројице, јереј Александар Лекић је честитао данашњи велики празник и заблагодарио гостима свештеницима, оцу Гојку на надахнутој бесједи, као и окупљеном вјерном народу, позвавши све да јединство у Светом причешћу наставе уз празничну трпезу љубави.
