Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и Преосвећена господа епископи бачки Иринеј и мохачки Дамаскин присуствовали су, у среду, 22. јуна 2022. године, у словачком евангеличком храму у Новом Саду, обележавању стогодишњице од осамостаљења Словачке Евангеличке Цркве аугзбуршке вероисповести у Србији.
Светејшег Патријарха и Преосвећене епископе поздравио је г. Јарослав Јаворник, бискуп Словачке Евангеличке Цркве аугзбуршке вероисповести у Србији.
Честитајући значајан јубилеј свим члановима Словачке Евангеличке Цркве аугзбуршке вероисповести у Новом Саду, Патријарх српски Порфирије је истакао: „Уважени господине бискупе Словачке Евангеличке Цркве, сви Словаци овде у Србији, сви остали присутни по реду и чину, господо! Заиста осећам неизмерну радост што имам прилику да вама, господине и брате бискупе, и свој браћи и сестрама, верницима ваше Цркве честитам овај велики јубилеј – сто година самосталности ваше Цркве, најпре у Краљевини СХС, а, ево, хвала Богу, и до данас, и сигуран сам да ће то и убудуће бити исто тако. Апостол Павле нас позива да се као хришћани радујемо радости ближњих и тугујемо са њима када они тугују. Ми, као хришћани, опет у духу Јеванђеља, нисмо позвани само на дијалог и на међусобно уважавање и на разговор него много више од тога. Позвани смо да сведочимо и исте вредности, да делимо исте вредности, јер то нису вредности нас обичних људи или вредности које извиру из духа овога света него јесу вредности Јеванђеља. То је наша вера. Данас је то посебно важно, да као хришћани, али и заједно са другом браћом која верују у једнога Бога, сведочимо оно чему нас Бог учи, сведочимо своју веру, а то значи и свој посебан систем вредности, који притом није посебан у смислу да нас дели и одваја од других – јер је реч о универзалним, свевременским, вечним вредностима – него је посебан у смислу да смо нарочито данас суочени са мноштвом различитих система вредности, који и у свом корену и по својој дефиницији и заједно са својим циљем је нешто што се супротставља Христовом систему вредности, јеванђелском систему вредности, а то значи нашој вери, jер наш систем вредности и није ништа друго него наша вера, а то значи начин живота. Као што сте и сами рекли у своме слову, тај хришћански систем вредности подразумева, пре свега, слободу свакога човека као иконе Божје; подразумева не само поштовање другога него подразумева подвиг доживљаја другога као најближега свога, као ближњег, као брата, као сестре; подразумева поштовање идентитета свакога у смислу онаквога каквим га је Бог створио. Иако сигурно систем вредности који не извире из Јеванђеља – а много је данас таквих – нâс види као своју сметњу, као сметњу прогресу, као сметњу просперитету, као сметњу назови-реализацији људских права, као сметњу назови-реализацији људских слобода, често нас, дакле, види као препреку, а неретко и као непријатеља. Ми, са друге стране, управо зато што имамо Јеванђеље као свој систем вредности, такве не доживљавамо као непријатеље. Може бити да су противници нашој вери која извире из Јеванђеља. Ми знамо да они за нас нису одговорни, тојест не очекујемо да буду за нас одговорни, али ми хоћемо и морамо, у смислу нашег слободног опредељења, да будемо одговорни за њих, а бићемо искључиво и само ако заиста живимо тим јеванђелским системом вредности, Христовим умом, Христовим срцем, и ако, по речи апостола Павла, оно што је духовно тумачимо духовним, а не духом овога света. Тај систем вредности је нешто што је вас чувало и сачувало до данашњега дана овде у Србији, али не само то него и више од тога – учинио вас је да сте потпуно жива Црква у једном живом ширем организму, у заједници људи који живе овде. Када кажем јеванђелски систем вредности мислим и на вашу Цркву, али мислим и на, подразумева се, нашу Цркву, Цркву нашег народа, који је, баш зато што живи јеванђелским системом вредности, могао да вас види као своју браћу и не само да није хтео да буде на било који начин препрека расту, динамици вашег живота, него је истински и суштински увек то подстицао и учествовао, како сам рекао, и у свакој радости, али и у свакој тузи сваког вашег верника. Са радошћу и поносом хоћу да поновим реченицу коју сте ви овде рекли, а то је опет резултат нашега опредељења за Христа и система вредности по којем се трудимо да живимо, система вредности који не брише друге; захваљујући томе – цитираћу вас још једампут, јер је важно – овде у Србији нико никада се према вама није односио у смислу прозелитизма, било да се ради о народу као таквом или о Цркви као таквој. Додаћу још нешто, што је парафраза мојих сусретања и у Христу дружења са људима из ваше Цркве и вама, а треба да се зна: и словачки народ и Словачка Евангеличка Црква је у потпуности успела и да се очува и да даје плодове вредне учествовања свих људи, да се очува онаквом каква јесте у свим православним земљама и, да ми не буде замерено што ћу то рећи, што није случај увек и свугде када је реч и о вашој Цркви и о вашем народу. То, наравно, не треба да нас чини да се бусамо у прса и са висине посматрамо било кога него нас обавезује да још дубље и још више управо тај јеванђелски систем вредности буде наш живот, наш поглед на свет, наш поглед једних на друге. Честитам вам јубилеј. Нека све Господ благослови, да вам дâ радост, љубав, мир и свако добро у Духу Светоме!ˮ
У наставку свечаности уприличено је отварање рестаурираног здања Епископата Словачке Евангеличке Цркве а. в. у Србији.
Свечаности су присуствовали: надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, муфтија војвођански г. Мухамед Зиљкић, г. Никола Селаковић, министар спољних послова Републике Србије, др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, представници Матице Словачке у Србији, као и многобројни представници заједницâ Словачке Евангеличке Цркве а. в. из Србије и иностранства.
Извор: Инфо-служба Епархије бачке
