”Црква Божија једина има одговор и једина има лек за сва искушења на овоме свету. А како има и због чега има? Управо ради Христа – вечног Пастира, Вечно Добро који се ради нас разапео. Управо из те димензије, из те Тајне Црква Божија одговара свим искушењима и превазилази сва искушења. Црква нашем народу показује пут, показује саборност као кључ и суштину” - рекао је Епископ Херувим.
На Спасовдан, 02. јуна 2022. године, када мештани Трпиње славе своју храмовну славу, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у Вазнесењском храму, у Трпињи.
Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Герман Богојевић, епархија Канадска, протојереји-ставрофори Владо Кљајић и Душан Марковић, пароси у пензији, протојереји Немања Клајић и Марко Шукунда, службеници ЕУО, ђакон Војислав Николић, ђакон придворне капеле Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу и ђакон Радован Арсеновић, ђакон вазнесењског храма у Трпињи.
Епископ Херувим је овом приликом у чин ђакона рукоположио чтеца Вукашина Бојића, вероучитеља из Боботе.
У својој архипастирској беседи Епископ Херувим поучио је верне о важности Вазнесења и следовању Божијој вољи и Божијим заповестима.
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драга браћо и сестре, нека је благословен данашњи дан у који прослависмо велики празник Вазнесења Господњег, ваше Крсне славе овде у Трпињи - славе овог лепог храма. Вазнесење је још један од догађаја у историји спасења који се морао збити ради нас и ради нашега спасења. Бог изнова показује своју моћ и силу са висине Светога Станишта Свога, пројављујући човеку да је Он заиста Бог који има неизмерну љубав према човеку. Бог воли овај свет, осмишљава га. На другој страни налазимо се ми и уколико не желимо да прихватимо вољу Божију, уколико не желимо да следимо тај пут којим Бог очекује да идемо, постајемо грешни.
Бог је кроз Вазнесење показао да заиста воли човека. Показао је Његову неизмерну љубав према човеку. Љубав Божија се не да измерити, ни на који начин не можемо да ограничимо ту божанску љубав. Божанска љубав не може се ограничити ни на једног човека, ни на један предмет нити на било шта. Она је вечна, она обједињује све, она је присутна међу нама. Ту је да би нам грејала душу, да бисмо схватили да смо једни другима потребни и да смо једни са другима у изграђујућој љубави којом је Бог дошао и разапео се и васкрсао. Данас се из те љубави вазнео да би показао да је човек заиста вредан свога благослова, вредан те Жртве, достојан слуга Божији који зна којим путем треба да иде у овом свету. Свет је пун искушења која нас непрестано одвраћају од љубави Божије. Све се то дешава како у међусобниим односима, тако и у односима у ширем контексту неких друштвених кретања. Много је тога, драга браћо и сестре, што нас одвлачи од љубави Божије. Све што је нашем разуму прихватљиво често пута није по вољи Божијој. Све једна сила пред љубављу Божијом може само да падне на колена и да се поклони. Може да се приклони и да буде преображена у односу на оно што је првобитно било, односно, када нисмо познавали љубав и Жртву Божију. Бог је стално присутан, Његова је љубав велика и велика је жртва Његова за човека.
Тешко би ко од нас могао да претрпи све што је Бог претрпео за нас, жртвујући себе и отварајући пут Царства Небескога свима нама.
Кроз ово литургијско сабрање које смо данас служили, Бог је показао милост своју, показао је љубав своју, показао је да ми недостојни можемо бити саучесници великог благослова, саучесници Тајне Царства Небеског. Свете Литургије, молитве Свете Литургије увек нас упућују на то да смо недостојне слуге пред славом Божије силе. Нико од нас није достојан да носи Крст, али нам Бог из велике љубави то омогућава. Показује да ми слаби можемо бити јаки пред вољом Божијом, да можемо понети тај крст, да можемо понети крст ка Голготи нашега распињања, на месту тамо где се Господ разапео за нас. Требамо непрестано да се разапињемо једни за друге, да се разапињемо за овај свет, да приносимо Богу молитву. Требамо да се сабирамо на Светим Службама Божијим, да се причешћујемо Телом и Крвљу Господњом, јер све нас то води ка Царству Небеском и отвара димензију вечности.
Из своје бриге и по промислу о свету Бог показује колика је Његова моћ, показује да је Његов благослов над целокупном творевином. Само је у томе величина - ко има очи да види и уши да чује. Блага реч која нам се даје јесте наш путоказ. Као што имамо поред пута оне путоказе које нас усмеравају у вожњи, исто тако, Свето Јеванђеље је путоказ свима нама. Оно нас руководи и усмерава ка Царству Божијем, усмерава нас ка Његовим заповестима како бисмо их испуњавали, како би нас оне васпитавале ка нашем циљу, ка Царству Небескоме.
Данас смо овде имали и још једну духовну радост, јер смо рукопложили у чин ђакона чтеца Вукашина који ће служити Богу и Цркви Божијој на овим просторима. Ако Бог да, сутра ћемо га рукоположити у чин презвитера и упутити га у мисију Цркве, упутићемо га на пут пастирства да му Христос буде пастир вечни. Да му Христос буде пример, да му Он буде Васпитач ка Царству Небескоме. Јер Христос је свима нама Пастир и Пример, Узор, Узданица, Нада и Утеха. Христос нам је Пример да сва искушења која у служби можемо срести увек можемо да испуњавамо и да превазилазимо уколико имамо на првом месту јеванђелске љубави. Јер треба сејати семе Јеванђеља у народу, да то семе буде плодотворно, да оно донесе свој род у своје време, а то су велики благослови које ми као служитељи олтара Божијега примамо. Примамо велику обавезу, велико достојанство, али свакако ће Бог далеко више нас питати приликом Другога доласка шта смо ми то урадили са својим повереним народом. Питаће нас у ком правцу смо усмеравали наш народ који нам је поверен. Да ли смо га поучавали у Светом Јеванђељу, да ли смо га учили да живи светотајинским начином живота и да ли смо упућивали народ ка Царству Небескоме, ка Светој Литургији. Да ли смо народ упућивали ка овој Тајни живота, овој Тајни која нам осмишљава живот на прави начин, која нам отвара дарове живота вечнога и смисла овоме свету. Црква Божија једина има одговор и једина има лек за сва искушења на овоме свету. А како има и због чега има? Управо ради Христа – вечнога Пастира, Вечно Добро које се ради нас разапео. Управо из те димензије, из те Тајне Црква Божија одговара свим искушењима и превазилази сва искушења. Црква нашем народу показује пут, показује саборност као кључ и суштину. Јединство нас непрестано треба красити јачати да останемо на правом путу.
Нека би Господ дао да се у Тајни данашњега празника сви ми наоружамо Тајном силе, Тајном моћи којом Бог показује колика је величина Његова и колика је на првом месту Његова љубав према нама. Да дочекамо достојно празник Педесетнице - празник силаска Светога Духа на Апостоле, када све добија једну другу димензију кроз коју можемо да схватимо сву Тајну Божију, односно, благодаћу Духа Светога која нам се непрестано даје. Благодат Духа Светога отвара очи и ономе који не види, а оном који види открива дубину тајне Божије. Амин.
