У други четвртак по Духовима 23. јуна 2022. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу. Владики су саслуживали свештеници: драги гост из беличког намесништва из Драгоцвета Славиша Илић, Милић Марковић, Ненад Милојевић, Владан Костадиновић и јерођакон Василије Старовлах.
Беседећи на 27. зачало Јеванђеља од Матеја, Владика Јован је рекао да: „ Господ наш Исус Христос чинио је многа чуда. Та чуда Господ и данас чини, али све зависи од наше вере, јер чуда су тамо где је вера. Где нема вере нема ни чуда. Јер човек не у шта да верује. Зато кажем да је Господ наш Исус Христос за време свог земаљског живота чинио чуда. Он је болеснике чинио здравим, губаве чистио, мртве васкрсавао и тиме показао божанску моћ. Људи су се и тада чудили, да неко може да васкрсне мртваца. Бог показује своју моћ над свим недаћама људским у колико људи верују у Христа да ће им помоћи. Сам је Христос говорио тражите и добићете, куцајте и отвориће вам се. Ако тражимо добићемо, али треба да знамо како да тражимо. Када у свакодневном животу тражимо од некога да нам нешто да, да ли ми прилазимо са снисходљивошћу, са смиреношћу да га молимо или кажемо мораш да ми даш. Има и таквих, али неће добити. Али и ако добије на такав начин, неће добити што би рекао наш народ са алалом, са љубављу већ зато што је био дрзак. Зато када се молимо и тражимо нешто од Бога: здравље или нешто друго, треба да се научимо Црквом како треба тражити од Господа. Господ ће свакоме да да по мери вере његове. Неко ће опет рећи да се молио али није му услишена молитва. Прво преиспитај своју веру па ћеш знати зашто ниси добио то што си хтео. Друго Бог ће је свезнајући, свевидећи. Бог зна када требала да да. Када наиђу недаће и невоље тражимо а када је све како треба не сетимо се да тражимо од Бога. Бог зна када ће да нам да. Ако би смо добили питање да ли би то знали на добро да учинимо. Почетници у духовном животу помислиће ја сам се молио и Бог ми је дао, онда ће се погордити. Кажем и понављам: Бог зна када ће нам дати и не остаје никоме дужан и свакоме да по делима његовим и по мери вере његове. Господ је чинио многа чуда али чудо о коме говори данашње Јеванђеље какао је Господ укротио море, он показује своју божанску власт на д стихијама природе. Бог где хоће чини поредак природе, показује власт на д материјом и над Васељеном. Он то чини како би уверио и саме апостоле који су били на овој лађи али оне који су били са њима, д бих их уверио да разумеју да Бога слуша и природа, вода, море….Када све ово са побожношћу, разумевањем и са вером читамо онда можемо да поставимо питање: како је то једино човек неблагодаран. Како то да немушта природа слуша реч Божију а да ли разуман човек увек слуша реч Божију и да ли је разуме? Као су апостоли углавном били рибари, морезналци јер су знали ћуд морску, знали су какао да се понашају, али сада бура је наишла, таласи велики уплашили су се, а Христос је са њима. Њима се учинило да Господ спава. Апостоли су од страха били у очајању и смртном страху, јер су видели да се спасу не могу и сада можемо поставити питање Христос у лађи, апостоли преплашени, лађа се љуља какав је тај Бог јер нису били само ученици у лађи и зашто их Господ не спаса јер готово је да се утопе. Зашто то Господ чини? Чини да би се апостоли уверили да једино трпљењем подносе сва животна искушења. Трпљењем својим спасавајте душе своје. Бог допушта да би они сами видели да су немоћни, а када су видели тек тада су му пришли, пробудили и казали Господе спаси нас, изгибосмо. Морска олуја је подигла буру у душама апостола а Исус спаваше. Свето Писмо каже гле ја спавам а срце је моје будно. Господ је будан, његово срце је будно и тражи свакога од нас. Он хоће да нас спасе али је потребно да и ми приђемо Христу па нека је и од страха и кажемо Господе помози нам, утапамо се, изгибосмо. Као апостоли који кажу ми све остави смо због тебе и кућу и посао и браћу и сестре и сада гинемо и ти не мариш. Хоће Господ да се сами апостоли увере у своју немоћ и покажу нам да било какву снагу поседовали да смо немоћни да сами себи помогнемо и да устанемо ако смо пали. Да нам треба помоћ Божија , сила Божија нико други до сами Бог, али ако имамо Бога у себи имамо и другога у себи. Господ има је рекао: зашто сте страшљиви маловерни. Управо тај унутрашњи стар долази од њихове мале вере. Када је ап. Петар изгубио вере крочивши по мору, почео је да тоне. Док је гледао у Христа ходао је нормално док се није уплашио од ветра и таласа и поглед му је скренут са Христа. Све док ап. Петар није пружио руку и рекао Господе помози ми. Господ га је прихватио. И нас ће прихватити све док Господ ми из дубине душе из свога смирења не завапимо Господу да нас услиши и помогне. Свакога дана на неки начин гинемо, али зато треба увек да се сетимо Бога. Мој отац је говорио: децо када се небо наоблачи, онда молитва пуно не значи. Значи треба се молити пре него што дође облак да те молитва ојача и да постанеш прави верник. Када је Господ устао од сна, прво је унео мир у душе апостола који су били преплашени. Онда је запретио мору и бурама и све се умирило. Ово нам говори да је неверје узрок страхотних и смртоносних бура у нама. Све је могуће ономе ко има вере. Где нема вере ту нема ни Бога, ни моћи, ни снаге. Маловерје је узрок свих наших невоља у животу. Христос не назива апостоле неверницима. Не каже што сте неверни, већ зашто сте маловерни. Чим су завапили да их спасе, показали су да имају макар мало вере и Бог то цени. Треба само да кажемо Господе спаси нас, избави нас. Треба да будемо свесни својих падова. Никада не знамо на шта ћемо наићи. Треба да имамо Бога у себи и Бога са собом. Христос прекорева апостоле због страшљивости желећи да покаже да сама страшљивост са собом носи опасности. Народ каже: чега сам се плашио, то ме је снашло. Где је Христос ту страха нема. Где је љубав ту страха нема, јер љубав изгони страх. Устаде и запрети мору а људи се зачудише овоме, зато што је у њиховим очима он био обичан човек. По делима је био Бог и јесте Бог. Ветар и море чују речи Христове, а људи ушима слушају и не чују, очима гледају и не виде. Страшно је кад се духовно ослепи. Страшно је кад немамо и телесног вида. Али још је страшније када се духовно ослепи. Страшно је када не видимо Бога, не доживљавамо Бога, не осећамо Бога. Дакле, Господ разговара са морем, а ко је до тада говорио са морем, нико. Али Господ зна језик мора и ветрова, зато он разговара и заповеда и мору и ветровима да стану да би смо се ми уверили да Господ има моћ и да је у њему сила и да и ми треба да призивамо име Божије али не само када смо у невољи већ непрестано. Свети Оци кажу молите се непрестано. Неко ће казати како могу да се молим непрестано? Мисли на Бога па ћеш почети да се молиш непрестано. Своје мисли упути Богу, онда их нећеш упућивати тамо где не треба, па се онда нећеш ни плашити. Упутимо наше мисли и речи Богу, а Бог је тај који нас највише воли и који жели да нас спаси. Бог вас благословио!“.
Извор: Епархија шумадијска
