Празник Рођење Светог Јована Крститеља зворничани прослављају као славу древног зворничког храма. У празничном расположењу, уз поздравне ријечи добродошлице, свештенство и вјерни народ дочели су свог духовног оца, доброг пастира и Епископа зворничко-тузланског Господина Фотија.
На литургијском сабрању, Његовом Преосвештенству саслуживали су: игуман манастира Озрен, архимандрит Гаврило (Стевановић), игуман Георгије (Станковић), настојатељ манастира Озерковићи (митрополија дабробосанска), протојереј-ставрофор Видоје Лукић архијерејски намјесник зворнички, протојереј-ставрофор Милош Тришић, архијерејски намјесник тузлански, протојереј-ставрофор Драган Јездић, парох у Брчком и протојереј Милош Зекановић, парох при древној зворничкој Цркви, протођакон Немања Спасојевић и ђакон Небојша Петровић. Пјевао је матични црквени хор „Свети Владика Николај“ из Зворника.
Кум овогодишње славе био је свештеник Перица Параклис из Уроваца, поријеклом из Вилчевића код Зворника.
На Литургијско сабрање дошао је велики број вјерујућег народа са жељом да заједно са својим Архијерејем доживи радост празника и да се причести Светим Тајнама Господњим.
Епископ Фотије се обратио пристунима са богонадахнутом бесједом, посебно истичући значај Светог Јована Претече и Крститеља Господњег и свега оног што је он својим животом проповједао. Између осталог, Преосвећени владика је рекао: Кад Света Црвка празнује Светог Јована Крститеља, оно што нам је прво на уму то је покајање, јер је Свети Јован био учитељ покајања. А шта је то покајање? Већ прије 2000 година Свети Јован Крститељ на реци Јордану и Господ Исус Христос касније по читавој Јудеји, проповједали су покајање. Од тих дана до данас се говори о покајању и вјерујем да ми негдје дубоко заправо нисмо до краја разумјели шта је то покајање. Зашто нам је потребно покајање? Треба ли нама данас покајање? Можда је то покајање било само за људе који су тада прилазили Светом Јовану на Јордану, крштавали се и постајали чланови Цркве Христове.
Преосвећени Владика је даље казао: А верујте кад дубоко размислимо, кад размислимо како су Свети оци о тој речи говорили, треба нам покајање свакога дана и свакога часа.
У наставку своје бесједе Епископ Фотије је говорио и о самом посту и његовом значају,а затим и о проповједи, проповједи која се тиче не само ријечи, него и живота једног хришћанина и за примјер је узео породицу једног свештеника, рекавши: Свештеник у парохији проповеда својим животом, не проповедима само, својим животом, својом породицом проповеда. Да ли су му деца честита, да ли су благочестива? Да ли су угледна? Да ли живе хришћанским животом? Да ли посте? Да ли се моле Богу са другом децом која долазе у храм? Ако само причаш неће људи веровати, рећи ће народ његова деца не долазе у цркву, његова дјеца нису достојног живота. Треба да се сећамо стално пророка Илије из Старог Завета, који је био честит свештеник старозаветни, али његови синови нису били честити и Бог је онда ради њих казнио и њега. Свештеник је одговоран не само за себе, него за читаву своју породицу, јер то је свештеничка породица и народ гледа у њих као у неког ко треба да буде пример врлинског и честитог живота.
Послије опхода око Светог храма освећени су тронови и обављено ломљење славског колача. Кумство за сљедећу годину преузео је хаџи Иван Јокић из Зворника. Кум славе, прото Перица Параклис, припремио је трпезу љубави за све званице у хотелу Новак, а послужење за све присутне у порти храма. У току ручка, Преосвећеном Епископу Фотију уручени су прикладни поклони. Ручак је протекао у веселом расположењу захваљујући благослову уваженог госта и програму који су уприличили чланови хора.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
