У древном граду Свачу, недалеко од Улциња, данас, на празник рођења највећег између рођених од жена, код Цркве Св. Јована Крститеља одржан је традиционални Ивањдански сабор. Свету литургију је служио протојереј-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намјесник барски, уз саслужење протојереја Синише Смиљића и јереја Братољуба Радовића, пароха улцињских.
Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, сабраном вјерном народу се надахнутом бесједом обратио о. Синиша Смиљић, који је казао да се данас молитвено на овоме мјесту сјећамо онога који је приправио пут Господњи, који је изашао из утробе мајке своје, која је наочиглед нас људи била усахла. Подсјетио је да су Јелисавета и Захарије били стари, тако да по логици и природи овога свијета, нијесу могли да добију дјете, али чудом Божјим, родио се, како Господ каже, највећи од жена рођених – Свети Јован Пророк Претеча и Крститељ Господњи.
“И ево, браћо и сестре, ми изабрасмо ово мјесто за мјесто молитве наше, за мјесто сједињења са Господом нашим, управо кроз ту светињу Светога Јована и рођења његовога, које прослављамо овдје на овоме светоме древноме мјесту гдје су остаци овога храма посвећеног Светом Јовану”, бесједио је о. Синиша, додавши да је ово једно од најсветијих мјеста које постоје на овоме свијету те да ово камење говори о остацима 365 храмова, светиња, олтара Божијих, које је градио народ Божији.
Говорећи о Свачу, о његовој славној историји, отац Синиша је казао да су Монголи овај град потпуно сравнили са земљом, похарали, убили или повели са собом у робље све његове житеље. Објаснивши зашто хришћани завршавају тако као што су завршили свачки хришћани, рекао је да је то због жетве Господње, јер каже Господ: Ако су мене гонили и вас ће гонити:
“И то је само један доказ да је то био свети народ и да су били пожњевени као пшеница коју су сијали овдје, као то класје. И ево чуда и доказа кад ми стојимо овдје да су осолили и наш род и да се ми од те соли осољавамо и да је преносимо на друге. Њиховом жртвом, ова земља је натопљена крвљу мученичком. Овдје на овом мјесту и овим стопама, ходио је још један мученик који је такође положио главу своју као онај чије име је носио. Управо у овоме Храму Светог Јована Крститеља, коме одрубише главу на правди Бога Христа ради, Светиње ради, крстио се и Свети Јован Владимир, коме такође одрубише главу на правди Бога.”
Даље је објаснио да Господ вјерни народ кроз те примјере учи, показује путеве којима треба да ходи и управо трагом тих путева, како је казао, “ми смо дошли овдје данас”.
“Нисмо дошли овдје данас да освајамо територије, не дао Бог! Не требају нама територије, нити ми очекујемо цара земаљскога кога су Јевреји очекивали, јер били би смо исти они који су, очекивавши онога који ће им дати неки овоземаљски империјализам, распели Онога који је дошао да нам донесе Царство Божије. Зато, браћо и сестре, пошаљимо једну поруку одавде, поруку мира, поруку љубави, онакву поруку каква доликује православним хришћанима. Ми смо овдје дошли да тражимо Бога, да тражимо покајање, да тражимо љубав и да тражимо мир и ништа нам друго не треба. Не треба нам ништа туђе, желимо само да сачувамо оно своје, а оно своје јер смо ми сами оно Божије у нама”, поручио је протојереј Синиша Смиљић.
На крају Свете литургије освећени су славски дарови, које је принио овогодишњи кум славе Давор Радовић из Бара. Кумство за следећу годину је преузео Предраг Кликовац из Улциња.
Саборовање је настављено уз славску трпезу љубави.
Извор: Радио Светигора
