Закон обавезује – Реаговање на саопштења Престонице Цетиње о црквеној имовини
Престоница Цетиње се претходна два дана огласила са два саопштења поводом питања црквене имовине на територији ове локалне самоуправе, те имамо обавезу да се, истине ради и јавности, на њих осврнемо.
Најприје, примјећујемо као позитиван тренд да је Престоница са уличних и фронталних облика борбе ушла у институције и једино са чим се можемо сагласити и што је истинито у њиховом саопштењу је навод да је потребно да државни органи раде свој посао у погледу рјешавања предмета за које су покренути одговарајући управни поступци или спорови. Популистичко понашање Престонице и свјесно обмањивање и организовање локалног становништва не иде у прилог законским облицима понашања у управним поступцима и не одговара очекивању, које је исказано према јавности и према државним органима.
Што се тиче јучерашњег тријумфалистичког саопштења у вези са земљиштем у КО Чуковићи, Престоница се опет, нажалост, користи неистинама и обманама. Истина је следећа – црква у Чуковићима са непосредном околином и гробљем није предмет управног поступка у вези са којим је Престоница издала саопштење, иако се такав утисак стиче из начина на који је исто објављено.
Земљиште на којем је Митрополија уписана као корисник је искључиво предмет наведеног управног поступка и тачно је да се у битном ради о шуми, а неспорно је то да се до 2002. године Митрополија и на овој парцели водила као носилац права својине, али је дискутабилним рјешењем цетињског катастра 2002. године, на тој парцели уписано право својине Државе, а Митрополија је остала корисник. На сусједној парцели, која је такође по култури шума, Митрополија је остала носилац права својине и није дошло ни до какве промјене. Као основ за упис права својине Државе на предметној парцели послужио је интерни налог подручним јединицама катастра послат од директора Дирекције за некретнине да се све шуме, које нису приватна својина, упишу као државна својина, а да дотадашњи власник постане носилац права коришћења, при чему је нејасно како је катастар то могао учинити за предметну парцелу, уколико је у поступку неспорно да је предметна шума била приватна својина Митрополије.
У складу са члановима 419 и 420 Закона о својинско-правним односима, Митрополија је поднијела захтјев за претварање свог права коришћења у право својине и она ће то своје право, без икакве сумње, остварити, као што га остварују сви носиоци права коришћења. Закон мора да буде једнак за све.
Митрополија, дакле, у овом конкретном случају, није тражила неки нови упис права својине, како се може закључити из саопштења Престонице, него је тражила да јој се врати оно што јој је одузето на правно недозвољен начин и то је затражила у складу са важећим црногорским законодавством.
Наш захтјев је незаконито одбијен, што ћемо доказати у даљем поступку пред надлежним органима, а разлози за одбијање нису нађени ни у чему од оне нерелевантне правне аргументације коју је Престоница навела у своме изјашњењу и јавном саопштењу.
Јучерашње саопштење Престонице представља управо супротно понашање оном очекивању које су исказали према државним органима у свом претходном саопштењу – да се одлуке доносе ефикасно у складу са законом. Надлежни у Престоници похваљују слаба и рушљива рјешења, која су против интереса Митрополије, само из идеолошко-политичких разлога, надајући се да ће тиме неког привремено задовољити, а оне „друге“ уплашити или обесхрабрити.
Оне који се у Престоници питају, њено име би требало да обавезује или би макар требало да их обавезује закон. Управо би они требало да се залажу за поштовање права свих без разлике и да окупљају Црну Гору, а не да се руководе својим партикуларним интересима.
Митрополија ће у овом, као и у свим другим поступцима, искористити сва правна средства и процесне могућности, вјерујући да ће виши инстанциони органи исправити очигледне и изнуђене незаконитости са првога степена у управном поступку.
Надамо се да овакви медијски (а можда и неки другачији) притисци неће даље утицати на обрађиваче предмета у цетињском катастру да наставе да доносе рјешења, као у случају КО Чуковићи, која нису утемељена на црногорским законима, нити у здравој логици.
