Неразумна жеља је жеља очију и свака жеља срца која је супротстављена моралном закону. Неразумна жеља је и жеља за сујетним, непостојаним и за свим што правилно расуђивање одбацује. Лукаве жеље у душу је лукави увео.
Мудри Сирах саветује говорећи: За својим жељама не ходи и жудњи својих клони се. Ако даш души својој благовољење жеље, учинићеш радост непријатељима својим.
Ко одбацује неразумне жеље, показује се као победилац у борби за врлину и чувар моралног закона и напредује у врлини.
Власт бесловесних жеља одбија онај ко очи душе окреће према њеном испитивању.
Григорије Богослов каже: „Ко је увек у срцу своме, туђ је свим лепотама животним, јер ко духом живи, тај за жеље плоти не може да зна.“
Страсна жеља која се укоренила у срцу рађа грех и изједа душу.
Апостол Јаков каже: Свакога искушава сопствена жеља, која га вуче и мами. Затим жеља зачевши рађа грех, а грех учињен носи смрт.
Жеље погубљују немарне и гурају људе у смрт и пропаст. Божанствени Златоуст овако говори: „Ни шкорпија ни змија која нам се увукла у утробу не мори тако, како жеља за уживањем све уништава и затире.“ Острашћена и неразумна жеља има за кћери сластољубље, славољубље и среброљубље. Златоуст још каже: „Као што варница запали сламу, тако и страсна жеља запали душу. И као што дим заслепи очи, тако и жеља заслепљује ум.“
Страсне жеље које се не одбаце чим се појаве помрачују разум, смућују срце, раслабљују душу, обеснажују целомудреност и девственост, прљају чистоту и потресају темељ врлине.
Свети Нектарије Егински
