Археолошка открића значајно су проширила знања о древном јудаизму и раном хришћанству, а има и нових открића.
Јерусалим, 27. новембар 2022. - Кумрански свици су међу најважнијим археолошким налазима 20. века: пре 75 година, почев од 1947. године, један бедуин је пронашао чувене свитке са Мртвог мора у Кумрану на Западној обали. Док је трагао за одбеглом козом, прича се, наишао је на глинене ћупове са мистериозним фрагментима папируса у једној неприступачној пећини на северозападној обали Мртвог мора.
Други стручњаци претпостављају да је прича о случајном налазу бајка. Много је вероватније да су бедуини били веома упознати са пећинама и унели списе у античку трговину у то време. Једно је сигурно: 29. новембра 1947. израелски научник је набавио прва четири кумранска свитка. Први извештај о сензационалном налазу појавио се у „Тајмсу” 12. априла 1948. године, али је тек 1949. г. дошло до првих археолошких ископавања. До краја 1950-их текстови и фрагменти су пронађени из укупно једанаест пећина. До данас је обавено више налаза.
Непроцењиво сведочанство древног јудаизма и раног хришћанства: текстови античких аутора као што је Плиније, делови Библије, али и небиблијски верски текстови јеврејске заједнице која је живела у Кумрану и била позната под именом „Есени“. Огромна загонетка: Скоро 1.000 докумената - око 30.000 фрагмената - на старојеврејском, арамејском или грчком датирају између 300. пре Хр. и 100. године по Хр. Неки у катастрофалном стању, неки само величине сличице. Али постоји и скоро потпуна копија библијске књиге пророка Исаије, дугачка више од седам метара. Дакле, кумрански свици сежу ближе пореклу Библије него било који други рукопис.
Већина докумената се сада налази у музејима и истраживачким маучним установама у Израелу, као што је и „Светилиште књиге“ у Јерусалиму, које је подигнуто по узору на глинени ћуп. Наше истраживање је далеко од краја. Коначно, постоје савремени технолошки поступци који отварају нове путеве за археологе и библијске стручњаке: поступци снимања слике високе резолуције, вештачка интелигенција, електронски микроскопи, радиокарбонске и ДНК анализе имају за циљ да помогну у декодирању записа, од којих су неки прилепљени једни о друге, а писани су на пергаменту, кожи, папирусу или на бакру.
ДНК анализа је, на пример, показала да су многи текстови писани на овчјој кожи - иако су у то време у региону постојале само козе као стока. Научници закључују да нису сви списи настали у Кумрану и да су неке исписали и људи Књиге у Јерусалиму.
У ово се уклапају и ископавања у древном насељу Кумрану у непосредној близини пећина: археолози су тамо пронашли остатке древне радионице за писање, тзв. скрипторије. Претпостављају да је у пећинама морала бити библиотека Есена. У другим пећинама су списи можда били скривани од Римљана, који су готово потпуно уништили Јерусалим и његов Храм током јеврејског рата 70. године по Христу.
Начелно говорећи, нејасно је о чему је реч у Кумрану: дуго су немачки проучаваоци Библије претпостављали да јепостојојала нека врста манастира Есенске секте, боље: странке, где су чланови могли да живе у верској повучености.
Међутим, прошле године је израелски археолог Данијел Вајнстуб објавио истраживачки извештај у којем је античко налазиште окарактерисао као својеврсно место верског поклоњења и окупљања. Вајнстуб је истакао да су пронађени остаци централне оставе, великих обредних купатила, гробља и трпезарије, али да нема доказа о насеобини која би се могла очекивати за трајно насеље. Према Ваинстубу, мали број људи је можда стално живео на том месту, док су верски поклоници боравили у том крајуза време свог задржавања.
Узбудљиви су и увиди до којих се долази уз помоћ компјутерских анализа и алгоритама. Рукописи се могу дешифровати. Са Исаијиним свитком сместа постаје јасно да је на њему радило неколико писаца. Много је трагова накнадне обраде и исправки. Истраживања сумњају у то да овде нису радили само преписивачи. Преписивачи су били и аутори, јер су више пута интервенисали у садржину текста, додавали или изостављали читаве одломке.
