Врховна рада Украјине (Скупштина) предложила је да се забрани деловање Руске православне цркве у земљи. Заменик председника Светског руског народног савета, први заменик председника Синодалног одељења за односе Цркве са друштвом и медијима, први проректор Руског православног универзитета А.В. Шчипков је у разговору са представником РТВИ-а прокоментарисао ову иницијативу.
Посланици партије бившег председника Украјине Петра Порошенка „Европска солидарност“ предложили су да се потпуно забрани рад верских организација и институција у земљи које су део или признају да су у било ком облику потчињене Руској православној цркви „по канонским, организационим или по другим питањима“.
Посланица Европске солидарности Ирина Фриз рекла је на својим страницама на друштвеним мрежама да је сврха закона да „спречи претње националној безбедности Украјине и обезбеди поредак“. По њеном мишљењу, Руска православна црква „већ дуже време спроводи антиукрајинске и диверзантске активности, подржавајући руске власти“.
Слично мишљење је изнела и Ирина Герашченко, сапредседавајућа фракције Европска солидарност. Она је навела да се у Кијево-печерској лаври, у коју је 22. новембра 2022. г. дошла Служба безбедности Украјине (СБУ) ради претреса, формирало „антиукрајинско кремаљско гнездо које нема везе са вером и Црквом“. „Ослобођење Украјине од Руске православне цркве је још један корак ка слободној и независној Украјини“, сматра И. Герашченко.
Први проректор Руског православног универзитета Александар Шчипков подсетио је да је у историји било више покушаја да се забрани и ликвидира Руска православна црква. У појединим периодима су вршена погубљења, затваране цркве, стварани су вештачки расколи, али „на овај или онај начин, сви ови покушаји нису донели жељени резултат“, истакао је он.
Као пример је А.В. Шчипков навео постреволуционарни период: „У Совјетској Русији, уз подршку бољшевика, нелегитимно са канонске тачке гледишта, створена је такозвана Обновитељска црква [расколничка организација], којој су одређене цркве одузете од Руске православне цркве. Паралелно су настале разне катакомбне квази-црквене организације“, присећа се он. Истовремено, „услед одређених политичких околности“ у Европи је настала Руска загранична Црква.
Међутим, расколници који су се појавили за време постојања СССР-а нису постојали тако дуго, напомиње саговорник РТВИ: обновиоци су прекинули своје деловање до почетка Другог светског рата, а катакомбе – до 70-их година 20. века. Почетком 21. века заграничне парохије поново су се ујединиле са Руском православном црквом. Међутим, чини се да украјинске власти, слично томе, покушавају да „забране веру народа грубим политичким методама“, рекао је Шчипков.
„По верском учењу, Црква је богочовечански организам, а верници су чланови овог организма. <...> Могуће је одузимати зграде, стављати вернике ван закона, терати их у гета, али је немогуће забранити молитву, немогуће је забранити веровање, немогуће је насилно променити верску свест милиона православних људи који живе у Украјини. А ти људи су Црква“, објаснио је он и додао да је „таква судбина“ Цркве: „да буде прогањана у свако доба, да пропадне и да се диже из пепела“.
Руководство Украјине тешко да ће моћи да забрани Руску православну цркву у земљи, сматра заменик начелника ВРНС.
„Мистичко се не може регулисати политичким. Наиме, благодат која је унутар Цркве вечна је категорија, неподложна променама под спољним притиском. Можете одузимати цркве и имовину, можете стрељати људе, можете их стрпати у затвор, можете забранити канонску Цркву на законодавном нивоу, али Црква се не може уништити“, напомиње А.В. Шчипков. Додао је да то нису успели ни Лењин, ни Троцки, ни Стаљин: овај је то схватио и 1943. променио своју политику према Руској цркви.
„Зеленски и Бајден сигурно неће успети. Сав ужас подузет према нашој Цркви који се сада збива у Украјини, мора се посматрати у верском и историјском контексту као још један тест од стране безбожног секуларног света, који покушава да уништи православну веру. Са ове тачке гледишта све те покушаје треба сагледати“, сматра заменик начелника ВРНС.
Међутим, то не значи да не треба говорити о акцијама које Украјина сада предузима или одустати од покушаја да им се одупре, не тражити полуге за решавање ситуације, јер је реч о људима, њиховом идентитету и њиховој вери, додао је саговорник РТВИ.
„Али све [такве] акције против Руске православне цркве ће се у једном тренутку истопити као лањски снег. Руска православна црква ће наставити да постоји на својој канонској територији, јер има носилаца ове вере. А то су милиони људи: и епископи, и свештеници, и световњаци.
