Округли сто на тему "Црвена среда" са хуманитарним организацијама у просторијама аустријске Владе
На „Црвену среду“ – ове године 16. новембра – међународна католичка хуманитарна организација „Кирхе ин Нот“ (Црква у невољи) скреће пажњу на судбину милиона дискриминисаних, злостављаних и прогоњених хришћана широм света. Овом приликом министарка просвете Сузана Раб (Susanne Raab) позвала је представнике „Цркве у невољи“, организације за људска права „Христен ин Нот“ (Хришћани у невољи), папских мисионарских друштава ( Мissio), Отворених врата, „Опсерваторије за нетолеранцију и дискриминацију хришћана“ и група за људска права „АДФ Интернатионал" за размену мишљења. У разговору је учествовао и помоћни бечки бискуп Франц Шарл.
„Бити хришћанин никада није било тако опасно као данас. Застрашујуће је да су хришћани у око 50 земаља широм света, било у Северној Кореји, на Блиском истоку или у Африци, угњетавани и прогањани само због своје вере. рекла је министаркаб у изјави после сусрета. Као министарки просвете важно јој је да „скрене пажњу на ову страшну судбину“ и да подржи иницијативе попут „Цркве у невољи“ на „Црвену среду“, нагласила је министарка Раб.
У среду увече, 16. новембра, црвеном бојом биле су осветљене 142 цркве, задужбине, манастири и споменици, међу којима и Парламент у бечком Хофбургу, Карлова црква и катедрала Светог Стефана – у знак солидарности са прогањаним и потлаченим хришћанима, наводи директор установе „Кирхе ин Нот-Аустриа“ Херберт Рехбергер: „Веома смо захвални савезној министарки што подржава ову бригу са тако великом посвећеношћу“. Као и цела „Црвена среда“, ово је допринос повећању свести о верским слободама у друштву.
За „Хришћане у невољи” „Црвена среда” је храбар знак друштвене и политичке солидарности са људима који су прогањани због своје вере, потврдио је генерални секретар Цркве у невољи Елмар Кун. Црква у невољи је увек подржавала овај посебан дан и својим позивом је саветзна министарка послала јасан сигнал „да политичари озбиљно схватају поштовање људског права на слободу вероисповиести“. Наравно: „Иако су осам од десет људи који су прогањани због своје вере хришћани, ми и даље морамо активно и заједно да радимо на слободном испољавању вере од стране свих“, рекао је Кун. Основа посвећености верској слободи увек је дијалог између религија, а Беч је међународни показатељ како се овај дијалог може водити зарад мира.
