Миле моје, сестро и Наде,
Ево да вам се јавим из овогодишње зиме, старовременске зиме. Снег је пао пред Св. Николу, задржао се, и падао свих ових дана. Ја сам као неки „норман“ уживао и ево данас уживам. Сва природа се заогрнула величанственом лепотом и духовном красотом. Надам се да и ви имате снега у изобиљу. Бар тако изгледа по новинама.
Ми смо одлично провели празнике. Мој притисак и зима су пријатељи. Имали смо доста и гостију: наши ближи пријатељи. Јa, хвала Богу, радим свој посао са „разделом“. Не могу друкчије. То ми је срце живота. Разуме се, наша мила Мати Игуманија са сестрама чине све да ми рад учине што пријатнијим. Све су вредне као највредније пчелице. Благи Господ нека их за то обогати и награди сваким небеским добром, а пре свега – Царством небеским.
Како сте ви две? Не шкоди ли мами јака зима? Хвала Богу кад имате довољно огрева. И кад вас пријатељи обилазе. Нарочито хвала доктор-Бору што вас посећује и указује лекарску пријатељску помоћ. Разуме се, много хвала и мирјани што вас често посећује. Много ми их поздравите. Њихово добро према вама благи Господ ће им наградити.
Особито се радујем што тако лепо прослависте Славу, и свештасте масло. Изузетно ми је драго што се хвалите својим свештеником – парохом. Много га поздравите.
Са Вукицом разговарам по каткад телефоном. А и са Банетом. И он ми се јавио. Данас добих од Радета[2] Божићну честитку са америчким.карактеристичним додатком – десет долара.
Много поздрава сестра Беби, и унапред хвала на тегли слатка. Поздрав и комшији Алекси, и нашој Вуки.
Поздравља вас и воли ваш брат и ујак Благоје = Јустин.
*Последње писмо рођеној сестри Стојни и сестричини Нади, упућено из манастира Ћелије у Лесковац (на Светог Јована, 1979.)
Преподобни Јустин ћелијски
